Branič

103

на становишту, да изјава омаловажавања изјавлена у најужем породичном кругу под претпоставком, да је осигурана строга поверљизост исте, не повлачи за собом кривичну правну одговорност као ни кажњивост за кривично дело увреде. 5 ) У одбрану оваквог схватања износе ови писци читав низ аргумената од којих ћемо ми само неке најважније поменути наводећи истовремено уз сваки аргуменат чињенице којима заступници противног гледишга оповргавају овај начин решења овога питања т. ј. некажњавање за дело увреде у најужем породичном кругу. У исти мах дајући одмах превагу једном или другом мишљењу указаћемо на по нама потребну исправку појединих схватања како би на основу тако добијених закључака могли донети један вредносни суд по питању кажњавања или некажњавања за дело увреде у најужем породичном кругу. а) Као први аргуменат кривично правне неодговорности за извршену увреду у најужем породичном кругу у случају да је изјава дата поверљиво наводи се, да иста није одређена за лица ван тога круга т. ј. за спољни свет као ни за распростирање ове међу другим лицима која не припадају томе кругу деце или супружника. Овакве се изјаве, веле они имају сматрати као монолог, јер и овде изјавилац не жели, да његова изјава пређе границе најужег породичног круга. Овоме се гледишту придружује и Италијански крив. закон у својим чл. 594 и 595 Ит. к. з. који захтевају, да је изјава омаловажавања директно упућена лицу које се жели увредиги док је посредна изјава омаловажавања могућа само у присуству два или више лица. Из овога произлази да изјава омаловажавања упућена за рачун неког другог одређеног лица поверљиво једној особи па дакле и своме детету или супругу у смислу реченог не претставља кривично дело увреде. Противници напред изложенога гледишта приговарају сасвим умесно овоме схватању наводећи, да је противно законима највећег броја земаља као и владајућем правном схватању, по коме је за постојање кривичног дела увреде без важности да ли је умишљајна изјава омаловажавања намењен ужем породичном кругу или је пак доспела у свет ван тога круга. Сем тога наводе они, да се овакве изјаве не могу схватити ни као монолог пошто изјавилац у овом случају баш жели, да неком другом нешто саопшти, док код правог монолога изјавиоцу међутим баш недостаје воља за једно такво саопштење. 6 ) б) Као други аргуменат у прилог гледишта кривично правне неодговорности па и некажњивости за ову врсту увреде наводи се, да би евентуална кр. одговорност и кажњивост за увреду у најужем породичном кругу могло довести у питање опстанак породице угрожавањем породичног живота који треба да је стуб дру : штвеном животу у опште. Зар не би веле они био затрован живот у породици, када се најближим члановима исте неби дозволило, да се отворено и слободно изјашњавају у својој кући, када би се

8 ) н.пр. КАзвШп и др. види о томе опширну литературу: Ооес1е1: ор. сН. 338, «) Ооес!е!: ор, с!1. 51г 338—339.