Brastvo

190

ним радом уздигао до највлших научних почасти у својој новој отаџбини, Италији. И ако у множини Томазеових списа налазимо само један једини на српско хрватском језику („Тв Ктсе“), опет имамо пуно доказа да је Томазео своју рођену Далмацију жарко љубио и несрећну јој политичку судбину оплакивао. А своју љубав према српском језику и народном песништву доказао је прво тиме, што је приличан број наших песама из По књиге Вукове превео на талијански језик и штампао их у ГУ свесци своје збирке (на талијанском) „Народне песме тошканеке,. корзичке, илирске пи грчке“, — друго тиме, што је и сал по народу песме окупљао, па их и на свет мислио издати, — и треће тиме, што је у свом великом „Естетичком Речнику“ (опет на тал. језику) опширно писао и о српском нар. песништву, 0 Доситију, Вуку и Његошу. — Други знатнији радник ') на овом пољу био је Ог. Никола Јакшић, који је неколико наших јуначких песама превео у књизи „Избор далматинских успомена“ („Засео деЏе тетопе дајпаје“, Задар, 1840.), па и у засебној збирци „Песме еловенске“ („Сатпа зјауј фгадоб та ует5] НЊабаш“), у којој има и одломака из Гундулићева „Османа“. — Знатна је и збирка превода Ферд. Пелегрини „Народне песме словенске, преведене у стиховима талијанеким“, која је доживела

Ћ Наше је песме преводио на талијански и Марко Брцер Дериво (+ 1897.), али му преводи не изиђоше на свет, него се чувају у дубровачкој Фрањевачкој библиотеци. Види

Сингеров наведени спис, стр. 48. и 92.