Brastvo

191

три издања. — Абат Франческо Карара овим превода „Песме далматинског народа“ писао јео српском нар. песништву у свом спису „Далмација“. —- После омањих радова Николе Батаљини. Франч. дал; Онгаро, Јована Николића, Ивана де Рубертис, В. Бјондели, Марка Ант. Канини и др., особитог је помена и сваке хвале заслужан рад РПг. „Јакова Ејудине. У својим –„Песмама слов. народа“ (две књите 1878.) Кјудина је превео не симо велики број ерп. кар. песама, већином женских, него и неколико нар. повловлца и загонетака, па и неке огледе из Прерадовића, Сундечића и Његоша, и на послетку писао 0 Хајдудима, вилама, вамптрима и нашим народним обичајима. — Из најновијег времена су радови: Петра Касандрића („бОрп. нар. песме епске“, Задар 1884.) чији ве превод сматра као најбољи и највернији, и 5. Зарбарими ( „Засоло Ф: Егадилоти да] Зегђо ит, 4,“ 1887.).

у Француза је наше народно песништво такође нашло доста поштовалаца и добрлх превођача. Тако имамо још у г. 1828. по Фортисовој књизи удешен превод или боље прераду (а по негде и са свим слободан маштин рад) неких наших нар. песама од п0знатог Француског приповедача и песника Лроспера Мериме („Та бпла“ = „Гусла, или избор илирских песама, скупљених у Далмацији, Босни, Хрватској и Херцеговини“). Доцније је и сам пшеац признао да му је овај посао био проста мистификација. — И овде се прва нашим нар. певништвом највише заинтересовала и одушевила једна госпођа: служитељка свему племенитом и лепом, позната. у Француско) књижев-