Brastvo

196

национални карактер. Тога ради и наш народни певач, како прича Вук, оно што испева и не гледа као своју тгоревину, Као своју својину, јер и други могу то исто и на исти начин испевати, те се певање нових песама у добу о ком говоримо и не цени кас какав особито мајсторски посао, га се нико тиме и не хвали, него ће онај, коме би поменули да је коју песму испевао, пре одрицати но признавати да је он пескин творац.

И као што рекосмо да први певач грађу за певање мора узимати из народног предања, тако исто и сви други певачи морају црпети из истог извора, те врло често један исти догађај опевају многе, у невим појединостима различне, песме, које су ипак међу собом сличне, те се сматрају као варијанти једне међу њима најбоље песме. Овим пак препевањем и непрестаним мењањем нар. песама објашњава се и оно, тако да кажемо, подмлађивање нашега народног песништва. Испевана песма не остаје у дугом низу година укочена, непромењена (Као што бива с песмама појединих уметника, које, један пут нашисане, до века носе обележје свога творца и свога времена), него се непрестано новим приликама прилагођује и, тако рећи, у свакој десетини година постаје све друкчија , особито што се тиче њеног спољног облика, а по највише самога језика. Усменошћу, дакле, и заједничким народним стварањем и прерађивањем објашњује се понајпре то, што су на један исти начин исџеване, у истом облику и истим језиком, џееме које су по евом предмету врло различне, 16.