Brastvo

191

времену опеваних догађаја врло далеке једна од друге. Песма, на пр., из чије се садржине јасно ВИДИ да је морала постати у ХЛУ веку, или још и пре тога, по стилу п језику је истоветна с песмом, која је постала у ХЛХ веку.

Ове две три напомене биће, надамо се, довољне, да се види: зашто у нар. песништву не може бити оне тачне поделе, коју наука о уметности налази у књижевном уметничком песништву. Примлтивни ступањ народног развитка и заједнички, национални карактер певања узрок су зашто ве, на пр., у Нар. песништву не могу тачно разлучити и издвојити оне разнолике врсте и кат-горије, које налази пзетика (нљука о песништву) у Т. 3в. „епском“ и „лирском“ песништву; па ни она најглавнија подела на песме које причају „догађаје (епске) и песме које казују осећаје (лирске) није у народном песништву онака, каква је у уметничком. И ако сеу њему могу пронаћи зачеци готово свих уметничких облика и категорија, ипак се то издвајање ни по што не може овде онако изврпшти, као што све то ради у песништву уметничком. Држећи се онога што је у свести свега народа, народно песништво, 6 једне стране, овековечава догађаје, који су одлучивали судбину фелога народа, догађаје крупне, историски значајне; с друге опет стране, износи оне радње и обичаје, који обележавају народ као засебну народност, који су само његова својина. Будући, давле, својина свега народа, народне песме не могу опевати догађаје који се тичу само једнога човека, не могу износити рад и осећаје самога песника. С