Brastvo

199

међу самим људима. Осем тога женске се есме певају на глас, а мушке уз гусле. „чћенске песме вели Вук — цева и једно ишли двоје сами ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају; и зато се у пјевању женскијех пјесама више гледа на пјевање нето на пјесму, а у пјевању јуначкијех највише на пјесму!“ А због тога су женске песме и краће од мушких, те, на пр., женеких песама има и од по три четири стиха, а мушких највише има од по 100, 200, 300, па и више стотина стихова („чКенидба Максима Лрнојевића“ пма 1226 стихова). И на послетку, облик или каквоћа стихова једних и других песама различна је: док су баш све садашње нам јуначке песме испеване у десетосложним стиховима, дотле женских песама има у стиховима врло различним (по 6, 7, 8,10, 11, 12, 18 и 14 слогова у једноме стиху). — Али поред свих впољних разлика наше народне женске песме не одступају много од мушких по начину 1евања или по унутрашњем саставу свом: и у једнима и у другим више овлађује причање, те би се, упоређене с епским и лирским врстама уметничкога песништва, и женске песме готово могле придружити епекима или бар ставити у ред т. зв. ешско-лирског песништва, које и прича догађаје и казује осећаје. И као год што се у мушкима причају догађаји који се тичу целога народа, такосу и у женскима исказани овећаји израз народнога духа и живота. И једне и друге су потпуно националне. Осем тога, зато, што су сачуване предањем од најстаријих времена, у многима ћемо наћи пуно