Brastvo

207

У овим су песмама управо сачувани трагови старога незнабожачког народног веровања, па измошани ис познијам хришћанским мотивима и 6 познатим историским догађајима. Број песама ове прве епохе доста је велики, а као примери се наводе песме (у збиркама Вуковим и Петрановаћевој): „Овеци благо дијеле“, „Змија младожења“, „Браћа и сестра“, „Цар Дуклијан и крститељ Јован“, „Кумовање Грчића Манојла“ , „Женидба Душанова“, „Женидба Реље Бошњанина вилом“, „Наход Симеун“, „Огњена Марија у паклу“, „Цар Константин и самоуче ђаче“, „Свети Никола“, „Ко крено име слави, оном и п0маже“ ит. Д.

|| епоха, која би се, по неким повесничарима (Ст. Новаковићу и А. Пипану), могла назвати немањићском, обухвата песме о догађајима из времена наших старих краљева. Овамо дакле иду песме, у којима је вачувано какво год народно предање о великом Отевану Немањи и његовом сину светом Сави, о краљу Дратутину и Милутину, Стевану Дечанском и цару Душану. О последњој двојици народна песма зна много зише него о ранијима, а још више о несрећном цару Урошу и краљу Вукашину. Али песама ове епохе има најмање, а то не само с тога, што све многе од њих у дугом низу тодина поборавлаше, него и зато, што у поллтичким догађајима ове епохе — у ХШ и у првој половини ХГТУ века — није ни учествовао сам народ који песме ствара. Оно пак што је од рада наших старих краљева лозе Немањића имало трајне вредности, оно, у чем је цео наш народ у свима потоњим вековима