Brastvo
18
овце блеје, и кад пси лају. Ти људи уверавају да разумевају и немушти језик тичији. Такав један видовит старац учинио се је известилац оваке једне орловеке скушштине, и. ево шта нам је отуда донео:
— За што си толико невесео ако невољу знаш, питају орлови седога деда својега
— Мислим куда ће род наш из ове кливуре, кад га непријатељи и одавде потисну !
— А ко може наш род одавде потиснути, пита један орлић јуначкога кљуна: — ко може продрети_ у неприступну клисуру ову: Кад до нас доппру само ветрови и орлови“
— До сад је било тако, али до века не ће остати тако. Још кад је сотона хтео навратити Нишаву Коритиштем у Тимок орлови су овде мирно живовали. Истина они су овде више пута били љуте бојеве с родама из Загорја: густи облаци војске орловске и родинске помрачавали су ово плаво небо између Старе и Суве планине; падали су орлови а падале ву и роде, тек је постојбина наша остајала увек у нашој власти.... Али ће доцније доћи зло јаче од пређашњих зала.
— Какво може бити зло веће од свих досадашњих зала“
— Остарео и изветрео, па говори које шта те плаши децу, рећи ће једна орлица, која и сама поодавно памти. и
— Око наше клисуре наши су противници зидали градове, дизали манастире, засељавали села, били