Četiri bojne vojvode

58

од свих родова оружја) за напад на Скадар 1913. године и командант I. Армије. Био је начелник Штаба Команде Дивизијске Области; начелник Штаба оперативне војске; начелник оперативногодељења Главног Ђенералштаба; помоћник начелника Главног Ђенералштаба; заступник начелника Главног Ђенералштаба; начелник Штаба Главне Војне Инспекције ; начелник Општег Војног Одељења Министарства Војног; начелник Штаба I Армије у Балканском Рату 1912. и 1913. године и начелник Штаба Врховне Команде. Војвода Бојовић, учествовао је у овим ратовима, биткама и борбама: 1876. и 1877. годпне противу Турака, као питомац Војне Академије као подофицир у Батерији, 1885. и 1886. год. у рату противу Бугара, као коњички поручник у борбама на Врапчи, Сливници, Драгоманском Теснацу, Цариброду и код Пирота. У Балканском Рату 1912. и 1913. год. против Турака као начелник Штаба I Армије, под заповедништвом Престолонаследника Александра, управљао Армијом при прелазу границе у околини Ристовца, затим у битци код Куманова, после које је добио ђенералски чин, па у бојевима на Бабуни, Бакарном Гувну и код Би тоља. Потом проВиву Бугара, у јуну и јулу 1913. год. на Брегалници, код Дренка, Рајчанског Рнда, Царевог Врха и Криве Паланке. У Светском Рату, који је трајао од 1914 —1918. год., као Командант 1 Армије у борбама при повраћају Шапца, од Аустријанаца и Маџара, када је и рањен; код Љубовије, на планини Јагодњи (положај Мачков Камен), код Става и Ваљева. Када су нас Бугари, 30. септембра 1915. год.