Cvijićeva knjiga

ДАЛМАЦИЈА 95 воде је плава, зелена, као бисер, црвенкаста. Није чудно дакле што свет далматинскога приморја има смисла за облике и боје.

У овом Приморју се зна да необично плахи ветрови, бура и широко, утичу на људе и њихова расположења, нарочито широко. Кад он у Приморју влада, не само да све овлажи, већ тада избијају и све притајене болести, а клице зловоље развијају се нагло, те се тада догађа највише свађа и неразумних и нервозних поступака. Тада се каже: „проклети широко“.

Медитеранска вегетација махом не допире даље од обале него који километар и ретко више од 900—850 м. висине; на првом месту шуме од маслина, маслиници, бајами или бадеми, виногради, палме разних врста, витки чемпреси који овде особито добро успевају, пиније, медитерански борови, разне врсте алоја и т. д. ИМ затим на странама настаје појас ретке вегетације кроз коју се беласају кречњачки кршеви; овде превлађују медитеранске макије, увек зелени жбунови, смрековина, сомина, вреска и т. д.

Изнад ове приморске медитеранске зоне угледају се голи и кршни гребени Загоре и Херцеговине, који с мора очајно изгледају. Али у ствари нису само такви. Кад се у њих уђе, наиђе се и на питоме карсне увале и поља која су махом и добро обрађена и густо насељена. Вегетација је знатним делом средњеевропска.

На кратком простору од 2—8 км. збијени су овде сви ти контрасти рељефа, вегетације, боја. Ни у јадранском приморју нису ти контрасти нигде тако оштри као дуж обале од Макарске преко Стонског Рата и Сланога до Дубровника. И доку Приморју и кршном карсту станују махом потпуно исти људи, у Приморју често они из Босне и Херцеговине, досељени од пре 2—3 генерације, ипак су међу њима знатне разлике: више питомине, духовне и моралне гипкости и благих нарави у При-

ож