Cvijićeva knjiga

96 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

морју, а више оштрине, снаге и смелости у карсном залеђу.

Даље се овде врло јасно види утицај оскудице земљишта за обрађивање на људе. Нема поља и природних њива. Свако и најмање земљиште за обрађивање људи су створили крчењем. Они крче кречњак као код нас шуме. Разбијају га динамитом, барутом, великим пијуцима и изваљују стене и направе мале равни, махом само од неколико десетина квадратних метара; које пређу стотину квадратних метара, то су већ велике њиве. Наносе у њих црвеницу, плодну карсну земљу; такве њиве са нанесеном земљом морају терасирати сувомеђинама или подзидама, да не би биле однесене приликом бујица. Саде поглавито винову лозу. Морају сваки чокот гнојити при сађењу. Виде се поворке жена које носе на леђима у врећама „гној“, ђубре од брава, од куће на њиве, често по 2—3 сата далеко. Има врло стрмих, али добро сунчаних и особито повољних положаја за лозу, као од Стона до Трстеног у дубровачком приморју, али су због стрмнине сасвим кршевити; овде праве њиве које висе на странама изнад мора; преграђују их чврстим зидовима, да бујица не би однела црвеницу. Ипак их потоци готово сваке године разоравају; ретко се која одржи неколико година. Морају их непрекидно дограђивати и изнова градити. Услед овога људи се навикну на пажљив, детаљан и врло тежак рад. Ништа се не ради плугом, већ све мотиком и будаком, који је друкчије форме него на балканском копну. Ова црвена земља је тако плодна да кромпир два пута рађа, али једна врста ситнијег, врло једрог и слатког кромпира, који изгледа као речни облуци. Због незнатних њива и прихода с малим су задовољни. Нема расипања, употребе све што им земља да. Особито све употребе од маслине. Кад их подсеку, гране и лишће оставе за храну оваца; кад исцеде уље од маслина, онај „дроп“ такође употребе за храну стоке; жиле, кврге и дрво од маслине јесу особито добро гориво.