Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 90.

д .-Б. источшп;

јепо здање, као Метох, највише радп поклоника на Синај, који се одавлен сиремају било с вапором црвенијем морем до Реита („Џебел-Тура"), било сувијем на девама кроз нустиње. Синајски је владика или архијепископ незавпсан, а од најстаријих времена јерусалпмски патријарх рукополаже га, јер Синај или црвеноморски полуостров граничи са каменом — Петрас Арабијом, и владика живи некад на Синају, некад на Метосима: у Цариграду, Каиру п ђе оће, пошто Синај има много метоха и добара, те и двије гостионпце у Александрпјп. Ту на станици представи ми се и неки Шолан, агент Англо-Егппатске банке, јер му је вели,тако наредио днректор из Александрпје г. Т>. Гусијо, да ми се стави на разположење. Би ми драго што свуда налазпм олакшпце, али почем је већ са мном и самп домаћин синајСкибрат владика, који ће се лостарати за моје даље путовање, то Шолана оелободим од сваког труда ради мене. Ноћи ^емо на подворју а вечерати код г. Т). Атанасију. Онако кумпаиле (у друштву) пођемо у његову кућу намјештепу и освијетљену, ђе се послужи смо најприје слаткијем, каФом и ракијом. Осим двојнце сусретача, сви одоше кућама, а у томе „чатиса" (дође) к нама и гувернер Суеца, уљудни Арап г. Решид-беј, те се по-

сади смо за госноцку трпезу. Ту ми падоше у очп мушка и женска служинчад из С у д а н а (8 на броју), а особито један малић Александро, е је црно мој Боже, као најцрњи гавран на свпјету, п са својом кратком заковрченом коспцом, крупним очима и бијелпм зеничнпм оградама, свраћа на себе поглед путника. Двоје су мухамеданске религије а оно шестеро хрпшћанске (коптске). Пошто су Ђорђе и његова госпођа Јелена бездјетни, то су их узели за „севаи" као сироте, којима су родптељп погииули у вријеме устанка М е х д и ј и п а. Алексицу су посинили, и он сам себе зове „бијели Александро", јер су га, велп, родили бијели тата п мама (Ђорђе и Јелена). — Једно женско двогодче, од оца Грка и мајке мелези арапске, узели -су давно под своје, и она је већ на удају ђевојка. Мајка јој је још жива у Каиру, али за жнва Бога нико овој ђевојци несмпје казати, да јој Ђорђе и Јелена ннсу правн родитељи, јер би од туге свиснула. То јој нссмпје открпти ни њезипа мати, која у години дана дође једном, тобож, ради носла, дајевиди. Н>у су васииталн ваљано, п са собом је воде у Цариград и по Европи у шетњу. На клавиру евнра вјешто, а говори грчки, ®ранцуски и арапски, по нешто талијански и руски јер је госпођа Јела родом из Бееарабије. (Навтавиће се.)

4 Архијерејеко поучење новорукоположеном свештенику, изведено из правила светих Апостола и светих Отаца. (Свршетак.) Трећа поука: шта се има чинити пред сваком тајном. Пред светим крштењем. да сејричу ли се пред Богом, да ће једно другог искрено љубити и узајамну вијерност до гроба чу, вати? 2. Питаћеш их даље, оснивају ли они супружну љубав не на плотској страсти, но на хришћанском добродјетељном животу? За тим ћеш их поучит% нека се управљају по закону божнјем, и нека се узајамно чувају од порока, а угвр-

1. Пптаћеш кумовс, знају ли они при крштењу младенца спира с њега грјеховна нечистоћа, силом Духа светога, и да такав младенац долази у лик свети, ради страдања и смрти Христа Спаситеља. 2. Казаћеш им, да на њих спада дужност, да младенца, кога примају на светом крштењу, поучавају вјерн у Исуса Христа, и да су

они

обвезани водити оригу о томе, да кумче .њпхово ђују у добродјетељи буде трудољубиво, кротко, уздржљиво п према свакоме љубазно; а да се клонп гријеха као сотонског изрода, којп га може лако лишити оне светости, што ју је при крштењу получио. 3. Додаћеш им и то: да они за све то постају јамци Богу за своје кумче; и ако иренебрегну о њему бригу водити, да ће одговарати Богу за гријехове свбга кумчета. Пред браком. 1. Питаћеш младожењу п невјесту, хоће

ли до смрти живити заједно п неразлучно, и за-

?

3. Упитаћеш их још, хоће ли они своју кућу кућити и своју дјецу п етраху божијем васиитавати? хоће ли својом вјером и својпм добродјетељима давати добар прпмјер својима и пазити на себе, да пх својим ријечима и поступцима пе саблазне, п ненаведу на какво безакоње? хоће ли свако свој рад започињати и довршавати са призивањем имена божијег. 4. Ова питања закључићеш тимс, да се онн сада заричу самоме Богу пред лицем Његове цркве.