Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 87.

волима по свомс схваћаљу давати своја мистичка и морална тумачсња, иа због тога и нема тачно означеног н онредјељеног учења у погледу догмата, којпх се иридржавају масони. Од тог времена, кад се је братство слободног зидаретва узвисило од еснач>ског друштва на стенен великог, моралног грађанског удружења, добило је оно толико снаге, да се могло по цијелом свијету ширнтп. — У XVIII стољећу, када су се силно развила и распространила многа мистичка учења и секге, због чега се овај вјек и зове: в ј е к о м материј а,л и с т и ч к е ф ил о з о ф и ј е, најбољује ролу одиграло масонство и највећи је успјех постигло. Мистицизам овог (XVIII) вјека иостао је реакцијом нротив тадањег материјализма, а произишао је из оне стране човјечијег духа, која је хтјела да се дигне над овим чувственим свијетом. Па наравно да такав правац мистицизма не само што се ннје могао слагати са начелима материјалиста, него су шта више масонство и другс -мистичке ностале највећи противници енциклонедиста Волтера. Но и ако су масонство и волтерпјапство били разно'г карактера и иравца, инак су имали иечег заједничког у ногледу неких и то главних тачака, те су се у нечем и слагали међу собом, а то због тога што је основ масонства бпо деизам (вјера на разуму основана), из кога се баш и развила ФилозоФија Француска нрошлог вјека. Што су масонство и волтеријансгво стајали у ненрнјатељском одношају једио према другоме, и што је масонство себи ставило једну од главних задаћа ту: да иде против науке скептика (оних, који у свашто сумњају), материјалиста и атеиста (безбожника), то није ништа чудновато. Јер све деисте, а особито у Енглеској, који су били највећи заштитници тако зване „природне вјере", ишли су против сваког оног учења, које није хтјело примати никакву релпгију (а то су баш атеисте и матсријалисте), а које се развило из науке Волтера и других енциклопедиста филозоФнје Француске. А пошто се деизам највише тада развио био у Енглеској, то и масонство могло је у њој најлакше иустити своје жиле и ширитн се на све стране, оснивајући по разним нокрајинама и варошима ложе (види : „Современое масонство н его отношенпје к христијанству" стр. 2—3). Тако енглеска велика ложа године 1725. нанменовала је Ђорђа Помере за покрајинског великог мајстора у Венгалу; а 1733. године основала је једну ировинцпјалну ложу у Востону; прије тога — 1730. године енглески велики мајетор даде дозволу, да се оснује једна ложа у Хамбургу, која тек 1737. год. ступи у живот. Почетком XIX. вјека овлада међу неким енглеским масонима мистичко -теоеоФскп правац, који је намјеравао да оснује релнгију на начелима деизма, обученог у мистичку Форму. Због тога, што учење масона нпје било опредјељено, то су појавише различита религиозна питања, те се

тиме међу члановима разних ложа, породи немир, којп се сврши 1813. год. тиме, што је ријешено, да свп масони у Енглеској призиају јурисдикцију једне ложе : „1Јш1е<:1 Огапс! Еос!^е а Егетазон'«". — Од тог времена овлада са свим други правац рада у енглеском слободном зидарству а на име : да развијају Филантропију по свијету; а прв} г намјеру : да оснују нову релнгију чуваше просто као традиционо нашљедство (иредање). Сувремеио енглеско маеонство захтјева од својих чланова нрије свега: помоћ бједним и невољннм у нме братства и пепрекорни морални жнвот. — Масоиство у Енглеској располажуКи великим материјалиим средствима, велике је услуге показао људнма, због чега је од свег енглееког становништва јако обљубљено. — Да се масонство раширнло знатно је номогло и прнмање нрпнца од Јелса за велпког мајстора (^гозктешЈег) свнјех енглескијех масоиа, ношто сс ирије тога лорд Рппон захвалио на томе звању и прешао у римокатолпцизам. — Начин нринчева нримања у масонство и постављање за великог мајстора бпо је 1875. год. величанствен н са особптом церемонијом. Тако у одређепо вријемс скупп се око 10.000 масона у салу Алберт-Гола; од тијсх масона неки бигае у голубији тракама ; браћа виших редова у отвореноцрвеним, а виши чиновници ложа у краснпм мантијама ордена. Прије почетка евечаностн зачуше се звуци музике, и на сред сале иојавпше се виши чиновници ордена, којн заузеше мјеста своја код подножја трона великог мајстора. За тим њих неколико одоше на сусрет нринцу као великом мајстору. И пошље неколико минута уђе у салу прннц од Уелса, пред којим на два — од кадНФе — јастука ноепгае знаке његова достојанства: рукавпце, кецељу, ланац н знак гроссмајсторства. Принц стуии подножију трона и заузе мјесто с лијеве стране од оног, који ће вршити том приликом дужност великог мајстора. „Великн канелан" ложе прочита молитву, К0 ЈУ Ј е сам саставио за тај елучај; а погаље њега онај, којп је заступао гроесмајстора опаса принца кецељом и метну му на врат ланац, који се саетоји из девет петозрачних звјезда. За тим нринц сједе на трон, и у тај мах 10.000 руку поднесогае му врх од евојих маеонских мачева. Погаље је принц са трона држао кратак говор, и т. д. Од како је принц примљен као велики мајстор, зидарско другатво се тако брзо гаирило, да је свако четврто или пего лице пз више класе било чланом тога друштва, но извјешћу иеких енглескнх новина. На сједници њиховој ирије неколпко годпиа бн донешено извјешће о нриходнма друштвеним, из којпх се впди да оно, у Фннанснјском погледу превазилазп многа д}>л га друштва. Оно нмаде у Лондону и три своја благотвориа завода: гаколу за дјецу обојег пола, на које трогаи годигање проејечно ио 30—40.000 Фунтп штерлинга. — Из тога се Финансијског