Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 4.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 53.

Ако жена роди такову наказу, која нема човјечијега тијела, тада свештеник не смије крстити. Ако ли се сумња, да ли је човјек или каква животиња, онда се употребљује Формула при крштењу ова: „Ашче сеј јесш чело-

вјек крешчаетсја раб Вожиј . . . во имја Оца . . . ". Ако дијете има двпје главе и двоја прса, онда треба облијевањем крстити сваку главу за себе. (Требник П. Могиле по „Истини" ОД 1885. бр. 2.) (Наставиће се.)

0 хришћанеком браку. Поука Светога Јована Златоуста. С руског превео Ристо .Ј. Чајкановић. (Свршетак.)

ХришИански сјт/руш не шреба, да дају једно другом иовод на љубоморсшво.

Према свијем женама муж мора да

се понаша тако, да не би узбудио л>убомору у својој жени, и клонити се сваког подозрења (сумње) невјере, клони се поучава Јован Златоусти, — не само прел.убочинства, него и најмањих повода к л>убомори. Ако жена твоја залуд (забадава) подазире (подзрева сумња) тебе, — онда је утишавај и доказуј јој. Немој са мржњом и набусито владати се према њој, то она чини по превеликој бриги својо} за тебе, она се боји за право своје властитости; јербо тљелл«. вл&статоет — т^ело је твоје, — а то обладање за н>у је скупље од свега. Али и муж да не поступа тако, да би на њега приличеке (достојно) падало подозрење. Кажи ми, зашто се ти по дио дан предајеш друштву, а женп само у вечер ? Поступајући тако, ти не можеш уклонити сумњивој (подозривој) л>убави, њеној јакој преданости и бојазни. Она (жена) боји се, да когођ не би покрао љену ложницу (постељу), да не би ко отео од ње великог добра, и да јо] не би одузео законитог уживања. И мужу и жени свети Јован настојчиво доказује, да они не треба да подозревају једно друго само по једним ријечпма, или по чувењу, и у опће по каквпм било ништавим узроцима а тим више не треба ни да сами, ни преко туђих л>уди гоне траг једно за другим, да не би по лакоумљу (поводљивости) или по неразумној сумњи (или што се по неразумности може чинити, т. ј. преставити уобразити) разорити своју супружну срећу. 10. Назначај и главне дужности, законише (вјенчане) хри/шЛанске жене. Назначај жене и њене дужности св. Јован Златоусти изговара у овим ријечима: жена је обручена (предата) мужу за заједничког живота, да рађа дјецу, а не за нечистоту-, — зато да би чувала кућу, подучавала мужа да буде поштен, а не само зато, да би му набавила себе као ствар за нечисте насладе (задовољ-

ства). Дужност је женина — чувати стечено, са штедњом употребити тековину мужевл.еву, и бринути се о домаћем кућењу — управл>ању. За тога је Бог и дао жену, да би како у томе, тако и у многом другом она била правом помоћницом и утјешитељком за мужа. Главна је дужност жене ■— да буде покорна своме мужу. Јован Златоусти тумачећп ријечи св. Апостола Павла; жене својим мужевима покоравајте се, као Господу, вели, подлино . ... . . „жена мора се покоравати мужу као Господу. Јербо, ако онај, који се непокорава цару, и спол.ашњим грађанским властима, то онда се он Бож.цјој наредбп противи, те је онда тим више крива у такој противности она, која се непокорава мужу: тако је изволио Бог од постања — и почетка. Дал>е св. Апостол доказује, да је муж глава жени као што је Христос глава (господар) цркви (хришћанству). Како су црква, т. ј. л>уди и жене (народ) хришћански у скупу, покорни Христу, тако и жене морају бити покорне својим законитим (вјенчаним) мужевима као Богу. 11. 0 тонашању жене спрам свога законитог (вјенчаног) мужа. Живећи више у средини тихог породичног живота, више смјерна и њежна срцем, жена има потпуну могућност и најпречу дужност умиривати (утпшавати) мужа, који је измучен тешкоћом и бригом друштвених и државних (господарствених) послова, — и као што је потребно да се она мијеша у његовим бригама (пословима), својим надзором над њим у свако доба — жена је дужна подстицати у њему нову чилост у раду и веселу одважност у пословању. Жена мора се владати тако, да би муж сматрао на своју кућу, као на рајско обитавање, у коме он у свако доба може наћи искрену (праву) лубав, мир, тишину, и множину другпјех радости, — да би по довршетку разноврстних послова и забава изван дома, хитио к себи, ка својој жени, а да не тражи да се нроводи и утјешава у каквијем другим мјестима. Да ли ишта може бити несмишљеније