Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 74.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 5.

ил^кишел^же свое/и8 влддиц-к и клдгод^ктелго, иже дол^к писаннуи, равол-кин-к кланАДСА, рлдовлтисА глаголЈтх". ГГосље предугога писма завршује овако: Амин. ЗдрдвсткВи шче, и5цел(х, кллгосгк1нн'ки1|1п< Твоего Еогоизкраинаги> Прешсфенстнл, цјкоагш спасешл рдчителн^кишш рак%, 4'рестх Нлстбрелх втораш Аогодет, о\(тровлаХ1ИСК1А ЗеЛ1ЛА". Сљеди сад: „волш Ш келши книгл л. главл л. —- садржи глава '25. — „књига к. има глава 12.— књига г. држи 64 главе.книгл четвртаА броји глава 18. — Пак онда сљедује: Оуклзх гллвдлж, то јест, шта која глава садржи, и на ком се листу налази, да се лакше на|>е. А завршује овако: Еог8 вса ст^оафол(8 в' троици свАт^ки сллвил1ол^, честк, и Хвдлл, вћ кезлконечнћЈА к8ди к*кки, а кназ^ нашел1!5 Пресв^ктлол^ великол(8 ГосподлрЛ и воевод-к I. Матдек* Елслрлк'к, ск Пресв г ктлоко его скжителницеиЈ, длкгол*ктнми л кллгополбчнми животх, и незиклел(ое дркжлвство, и пок-кд8 нл врлги: Прешсфеннол(1$ же Др^и епископб нлше/иб вешфилб, длкгоденкствешгк слово истинк! в' церкви, вксточнои в' л(ир'к испрлвлАти Ш кксесилнш рбки дл подлтса Лл^ин". На другој страници истога листа, има грб преводника ове хгњиге; над грбом је написано: Знлл(ен1е слгкренндгш Пр еводникл, а испод грба: нл плл^атк зде приложисА, а около грба има ова четири слова велика: V Н О Ф. Посље свега тога има још два листа, на којима су забиљежена: „погр^кшешд в' книз^к сеи" а трећи и ваљда посљедњи лист искинут је. Ова је кшига у дебеле

корице везана, и добро сачувана; налази се у архиви митрополитске конзисторије у Сарајеву, величине средње као требник. И. Ко слдк8 сатк1л, ЖИВОТВОрАЦЛА и нерДЗД г клИЛ1К1А ТрОИЦК1, оцд, н синд, И САТДГО д*>ХД, книгд сна , нлстомшел(х Л8ки ирол1оНЛ)(Д И (>ККЛИС1ДРХД Х|ленддрскдг11> родолгл СС пред^клд Ддлл(дт1скдгш преведена ск Греческлг« нд Олдвенскш газнкх 1803. годд, содержлфдга кк сек'к Оллвоп'кше Преподокнил( Оцел(, О а цј е н о л( 8 ч е н и к № л1 и л(8ченикшл( им;е ко слт-ки великои гор-к ЛДШНСКОИ К0Г0&Г0ДНШ П0ЖИВШК1Л(. Иждикешел( Господлршкх Хдджи Хр1стофорд Оеодш рокичд Чдиничлнинл Сдрдилш $ ЕоСДНСК1А Держдкм, Туторд Хменддрсклпи, гллкоже и Отефднд Хдджи Гешрпекичд Одрднлш: тфдше/их же Г. Еожднд Злдтковичд, родол( иза Сдрдши, нкпгк же грдждлнинд Пефднскдгш, ко оупотреклеше л(ондстк1реи иже во предскдздннои сАт*ки гор-к сбфиха, нднечдтдс а кк келикол(х грдд-к ЕВдин-к, л"ктл ш соткоренм л(|рл зти|, ш рождесткд же по плоти Господд Еогд и спдсд ндшего Ис8сд Христд дш1, (1810.), шдиктд п, лгкоецл Декел(вр1д. Књига ова, од величине као минеј, садржи у себи стихире на малој и великој вечерњи, на литији, на стиховњи, на јутрењи, све до свршетка. Затим житија свију светих атонских отаца, који се по оним манастирима налазе, укратко написана; — у све 20 листа. Налазе се у архиви митрополитске конзисторије двије овакове књиге, од којих једна могла би се уступити за библиотеку, ако је ко заиште.

Конзисторијалие окружниде. б р°ј 1196 - Окружница Прије свега ваља напоменути, да закон о којијош нијесу стутшли у доба војничке обвезе, обрани не вели да је забрањено зкенити се онијем а и момке, који стоје у добу када их ваља већ момцима, који још нијесу навршпли 18. год., и уновачити, могу вјенчати и онда, ако исти момак да се у томе закону не прописује ни то, да онај ннје од власти потражио дозволу за женпдбу. момак који бегенише да се жени, баш мора најпре „Али свакоме момку биће од Фајде, ако од власти добити дозволу одполитичке власти. Отуд сљедује потражи дозволу;" јер § 13. тачка 4. обранбеног даклен да свештеници могу вјенчавати момке, закона вели ово: „Онај момак, који се прије но