Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 5.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 73.

куки нма ли још који бакрен суд или што у вриједности, да шчепа и у пола цијене прода за пиће. Он хоће да му је опрано, писто, прострто и зготовл>ено, а не пита има ли? Не доноси ни набавл,а, него смиче п упропашћује, пак су му још крива дјеца и кућна чел,ад. Тешко љима с такијем домаћином и кућнијем старјешином ! Одиста се такоме не радују кад долази у кућу, јер знаду да им ништа не доноси, осим свађе, исовке и прохтјевања. Треће, пијанпца умнозкава сиротињу по томе, што изродившп дјецу о којој не води ни најмаље очинску бригу и која нијесу кадра себи зарадити, постају убоге сироте, и тада су на досади грађанству у коме зкиве. У такоме стаљу бивши мушка дјечица остану без школе и науке; без посла п занимања; постану несретна и најгора класа грађана. Шта пак бива — ако ће и ријетко — п са женском дјецом, учтивост ми налаже прећутати, јер су тешки болови гладнога, и та нужда не осврће се на закон ни поштење. Видпте ли, браћо, шта пијанство ради, како човјек у њему губи душу, прекраћује живот, упропашћује свој дом, умножава сиротињу, понижава достојанство човјека и млога друга зла причињава. Судећи.по пошл.едицама, које пропзлазе од пијанства, може се рећи, да је оно један од најгорих и најгрешнијих порогса. И одиста ће човјек сваки порок прије оставити него пијанСтаре књиг I. Еннга ш Христок'к подрлжанж. КожТек* пол»01|Ј1к>, покел'кнТел1же н вскц*кл| иждикешел!, Преск^ктлмА а ЕлдгочестикмА КнАГИНИ ГоСПОЖДК! влЕНИ, Н <1Ч<1ЛНИЦК1 Оугрок/и^!« ЗанланжскоА, с8пр8жннцк1 Иреск^ктлагш Господара и коекодм I Матдеа Еасараку. Тр8долкоки,их скоего ед истагц) скродника и>реста Наст8рела, ктораги), Логодета Ш Аатинскаги; на Олакенскш газмк' шгк прекеде ннал. из ГосподарскоА и^к тупографш гаже к' Д-клсколп^ Жонастири, /иТрб издасА. Ек л^кто, кут1а л<ира зрне (7155.). ОпасешАже а)(Л13 (1647.) Ж'ксеца Дприл1А диа 61, СККрШИСА. Ово стоји наштампано на првом образу првога листа; но при свем том чини се, да је главни први лист исчупан. На другој страни истога листа има грб, на ком је одозго круна без крста, испод крупе је плоча, коју држе два

ство. На примјер ако човјек краде или је другом гријеху одан, он пошто остари и силе му изнемогну, ако би и хтјео чинити гријех, не може, и тада су гријехови њега оставили, а он није гријехове. Али пијааство може се и у старости продужавати до смртне постел,е и гроба. Сва задовол.ства, која се слажу са законом, Бог је дао човјеку да употреблава, али у својим границама и начином, па дакле и пиће. Један мудрац уподобио је пијаницу трпма животпњама: јагњету, лаву и свињи. Пошто, вели, попије умјерено, благ је и весео као јагње које трчкари по пол.анп; попије ли још толико, ако му се прилика пода, разјари се као лав, а у том стању готов је на бој, свађу и свако зло. Попије ли још једну мјеру, налик је на свпњу, која се вала по блату. Коме је дакле дао Бог те има до изобиља, тај нека пије по рнјечма пророка, док впном развеселпм срце — док дође у стање јагњета, али више не, до гшјанства никако. Ако је слабијега стања и чел.ади по више имаде, тај нека се прође иића, бол.е му је утјешити своју дјецу него попити. А кад су благи дани, може код своје куће у славу божију н попити коју чашу вина водом разблажена. Боји има уши да слуша, тај нека послуша савјет апостола Павла, који овако вели: „ //е уиивајтесја вином, в немжв јест блуд и . ) штамиане. лава, један с десне а други с лијеве стране, обадва устима расклопл.еним и језпком исплаженпм, с двије ноге наслоњене на под, а с друге двије прихватили су горње крајеве оквира на плочи, на којој је изрезан орао једноглави, држећи доста велики крст у кљуну, окренутом главом на десно, и раширеним крилма, а покрај крста с десне стране стоји сунце, с лијеве пак мјесец; на прсима орла у бијелом четверокутном малом пољу изрезан је на дну стубац, у ком је заеађен мали крст с двије једнаке прегаче на врху. Около грба етоји натпис крупним словима: блена кожто лјилост 1 к> началннца угрокла. Књига је посвећена: „прби)скефЕннол1$ а когоизкраннол|8, прел1 $др'кшшл\$же ш ^рт-к иЈцоу, Г(осподе)ки, Гки, карлаал(8. Еожп« клагодатпо, Житрополитоу ОоучаксколАб, и кксед Жолдакскад зел!лд архиепископоу, те-