Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 70.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр 5.

Бесједа на Тројичин дан.

„Без Мене не можете творнти ничесоже". Јован 18. б. Кад је Господ наш Исус Христос у четрдесети дан но свом божанственом васкресењу, испред очију својијех св. ученика, у облаку узнео се на небо, обећао им је послати духа утјешитеља од Оца с ријечима „ Дух иатини, иже от Отца исходит, тои свидјешелсшвуеш о Мње и (Јован 15. 16.) да чекају зато сви у Јерусалиму и да пошље тога иду по свему свијету „Крестјашче их (људе) во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа и . (Мат. 28. 19.). И тако упућени божанствени ученици чекаху јединодушно у Јерусалиму, јер су тврдо знали и увјерени били да ће се обећање Господње испунити. Бијаху затворени у једној соби кад зачуше грмљавину и тутањ, и над свакога њих сиђе по један огњени језик. И гле Божијег дара! Свп почеше говорити разнијем језицима! Успомену дакле овог сретног празника славимо браћо и ми данас као вјерни синови источно-православне цркве, која нас је све до данас у тешкими пуном борбе временима сачувала, да истинито и право исповиједамо науку Христа Опаситеља, и да се и данас дичимо што се именом Србина називамо! Заиста Вам кажем: „ Вјера твоја сиасе тја и , као што је Исус Христос овако исцјељеним болесницима говорио, и ја ћу Вама напоменути — она нас само спасе од пропасти, јер око нас бијаше велика јазвина, у коју је много наше браће потонуло и пропало док је своју вјеру изневјерило! Вјера и народност, Србину је тако прирасло за срце, да се раздвојити не може, и тешко ономе који би почео ма из далека да само ријеч пзусти противу овијех нашијех светиња! Тако је то браћо, али пма још доста недостатака у нас због којијех би се могли угледати на саме нехришћане. Вјера је наша извор љубави, она је скуп свега свијета, свега душевног блага у једну тачку. Она прима у њедра блага своја свакога и малог и великог, стара и млада, праведна и грјешна. Рекао сам вјера је љубав. Она је извор блага душевног, она је усрећитељ рода људског, који би без вјере био најнесретнпје створење. Па браћо питам вас колико нас пма који се владамо тачно по науцн Спаситељево] ? који вели: „Лзубите и непријатеље ваше, чините добро и онима који вас мрзе и молите се Богу и за оне који вас гоне и угњетавају". Драга браћо! Руку на срце нек метне сваки, па нек баци само један поглед у прош-

лост, па можда и сада овдје у храму светом па зар неће наићи на један став у књижици бившега, а да није или дјелом или ријечју ил^ помишљу макар свога ближњега увриједио и на жао му учинио. Ох Боже шта нас има, па смо својим злочестивим и опаким језшсом гледали да убијемо брата свога, шта нас има што смо мишљу само завиђели брату своме, што нијесмо можда богати као и он, колико нас мож.аа има што смо сиротама и удовицама натјерали сузе на плачне им очи, колико нас има што смо гордим оком и неситим срцем погледали, како се један којп је био до јуче нпшта а данас се обогатио, колико нас има што смо се пропасти нашег брата насмијали и зарадовали, а колико нас опет има што би од нашег брата и по крви и Христу одузели све, само да се ваљамо у свили и кадиФИ, а он да пропада и умире од глади. Па зар је то онда хришћански, зар то дјело и такове мисли да се крију у храму Бога жива — у тјелу нашем. Пе браћо! душа наша што пребива у тјелу је станак Бога Вишњега, духа светога, тај дух свети оживљава нас, он нас усрећава, јер без Њега не можемо ништа учинитн. Рецимо и ми са псалмопјевцем „ Серце чисто созижди во мње Боже и дух трав обпови во утробје мојеј и . Помолимо се Богу да нам пошље духа утјешптеља да нас умудри п укријепи, како би у све дане нашег овоземског живота, могли савладати гријехе, лукаве и рђаве помисли, како би оставили дјело таме, а пошли путем истине и правде, тврдо се држећи науке наше св. српске православне цркве, којој смо се још на светом крштењу завјетовали, да ћемо је слушати, њој се у свем покоравати, одрекли се сатане и његовијех неваљалпјех дјела. Лзубимо један другога, пазимо се као ^једиа душа и једно тјело, помозимо ком помоћи треба, молимо се Богу за наше злотворе и непријатеље, п у опште чинимо дјела милости нашим ближњима, јер ћемо само на тај начин достојно прослављати оца нашега који је на небесима. Па знајући да без духа светога не можемо ништа чинити помолимо се заједно са светом црквом и рецимо сви у глас: ^Царју небесни утјешишељу душе исшини иже вездје сиј и свја исиолњајај сокровишче благих и жизни подашељу ириди и вселисја в ни и очисти ни от всјакија скверни и сиаси блаже души нагија Ампн. Д. Тузла, 1887. П. Ј. ЛапчевиЋ, свештеник.