Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 5.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 71.

У. Катихетичка бесједа. 0 светој Тројици. Во имја Отца, и Сина и свјатаго Духа.

До сада сам, браћо моја, говорио с вама о Богу једном по суштеству. Но св. православна црква, која нас учи да је Бог 1'едан, та иста св. црква учи нас да је Он триличан — Еог Отац, Син Бозкцји и Дух свети, Тројица јединосуштна и нераздјелива. То ми вјерујемо тврдо и непоколебиво. Кад се Христјанин моли, почиње своју молитву са имоном Оца и Сина и светога Духа. Кад прима благослов од свештеника, прима га у име Оца Сина и светога Духа. Је ли природно, браћо, да оетавимо без пазкње оно што тврдо вјерујемо и исповиједамо? Сад приступимо, браћо, овоме великоме учењу о светој Тројици, но не зато да постигнемо то високо учење, ]ер је оно високо и неприступачно нашему разуму, него зато да би потпуно вјеровали и са дубоком смиреношћу поклањали се Богу, једином у три лица. Боже, дођи нам у помок и разуми нас у овоме учењу! И тако ми вјерујујемо да је Господ Бог јсдан по суштеству, а триличан по лицима т ј. да су у Богу три лица: Отац, Син и свети Дух, но сва три ова лица јесу — један Бог. Прво лице назива се Оцем, друго Сином, зато што се је Син Бозкијп родио од Бога Оца, а треће лице назива се светим Духом, и Дух свети происходи од Бога Оца. Овако вјерује света правослана црква, овако смо и ми дужни вјсровати. Пптате, које је веће лице свете Тројице — Отац, Син или свет ~ Дух? Ниједно није ни веке ни мање, него су сва три равна међу собом: Отац је Бог, Син је Бог, и свети Дух је Бог.

Питате, да ли се по томе тројици богова поклањамо? Не! ми се поклањамо Јединоме Богу. Три су лица у једном Богу — Отац, Син, и свети Дух, и си тари једино сут (Јован. V. 7.). Јер како у Оца, тако и у Сина и светога Духа је једна воља, једна сила, једна власт. И ми се обвезујемо одавати божанско поклоњење Оцу, и Сину, н светоме Духу, но не као тројици богова, но као једпноме Богу'у три лица. Но при свем том знајте, браћо, да је свако лице св. Тројице особно лице, и та су сва три лица различна између себе Бог Отац није рођен и не проиеходи од другога лица, Син Божији родио се је од Оца, и Дух свети од Оца исходи. Но, браћо моја, кажем вам и то, да ма колико се ми старали да објаснимо високу тајну свете Тројпце, опет би остало за нас непоњатно, у каквом лпку је Бог један у три лица. Да ли је то тешко разумјсти, о томе се не ћемо пуно упуштати у тумачење, него просто вјеровати; јер то учење није од човјека постало, но од Бога, који га је л.удима открио. Тако, а не друкчије, научили су нас вјеровати оци и учитељи црквени, тако и ми треба да вјерујемо. Д л ако, браћо моја, сваки од вас нека тврдо вјерује и знаде да је Бог један по суштеству, а Триличан по лицима. Отац је Бог, Син је Бог и Дух свети је Бог — но не три бога, него Бог један у три лица. И тако ириетупите, да се помолимо Богу једином триличном — Оцу, и Сину, и светому Духу. Амин. п. п.

Страдање светога мученика

Ерминигелда ца Ерминигелд бијаше син цара готскога .Лувигнлда, који бијаше Аријанац. Ерминигелда одврати од аријанске јереси и приведе у православну вјеру Леандар, епнскоп испалшгански. Лувигилду бијаше жао, што му је син оставио Аријево учење и прешао у православну вјеру, те за то се труђаше, да свога спна одвратн од православља и да га опет приведс аријанству; ласкао му је слатким ријечима и обећаљима, да остави православну вјеру и да с њиме као и до сада заједно живи. Видећи да га не може склонити на аријанску вјеру, почне му пријетити мукама и разним опасностима живота, но Ерминигелд бијаше као станац камен непоколебив у православној вјери. Ражл,ућен цар најприје га лиши царскога пријестола и наш-

ревиЂа готскога. љедства, а пошто видје, да се у ничему не мијења и да не осјећа никаква страха, заповједи да му са гвожђем вежу врат, руке и ноге и да се баци у најтјешњу тавницу. Ерминигелд ако и бијаше млад годинама, ипак је био разуман и пун хришћанске побожности, те се одрече земаљскога царства, а само небеско жељаше. Свезан у тамници мољаше се свемоћноме Богу, да га укријепи у том страдању. Кад је настао велики дан св. Пасхе, пошаље цар Лувигилд некога епископа аријанскога своме сину у тамницу, да би из руке тога епископа примио аријанско јеретичко причешће, поручивши му, да ће тада бити повраћен у пређашњу очинску љубав и у првашњу чест. Светп мученик строго изобличи науку