Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 72.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 5.

аријанскога еписнопа и одагна га од себе, не примивши јеретичкога нричешћа. Бзега причести неки православни свештеник пречистпм тјелом и крви Христовом, кога му посла свети Леандар епископ. Вративши се аријански епископ посрамљен цару, каза му све што је од његова сина пуо. Цар плане гњевом и посла своје људе у тамницу, заповједивши им да његовог сина Ерминигелда убију; и овјг дошавши у тамницу осјекоше му главу. Над светим тијелом чу се ангелски глас и виђаху се ту ноћ. свијеће горуће. Видећи то вијерни радоваху се п хвал>аху Бога, који прославља праведнике послије њпхових мука и страдања, &> невјерни се стиђаху и страшаху. Отац, убијца свога невинога сина, покаја се за свој гријех, и од превелике туге и гриже савјести пане у болест, те шћадијаше одрећи се аријанства и примити право-

славлас, но бојвћи се својих сроднпка, сврши свој зкивот у арпјанству. Пред своју смрт призва Леандра епископа, кога је прије гонио, те му препоручп млађега сина Рехандера, да изучи у православној вјери као и старијег му сина Ерминигелда. Рехандар се зацари по смрти очевој и прими православну вјеру, а с њим и сав народ готскога царства, који бијаше заражен аријанском науком. Он почитоваше старијега свога брата Ерминигелда као мученика Христова, на коме се изврши јеванђел.ска ријеч: Ћ Ашче зерно пшенично иад на земли не умреш, шо једино пребиваеш; ашче ли умреш, мног илод сошвориш " (Јов. XII. 24.), и који је као зрно пшенично једини међу Готима за Христа страдао, и расплодио православнп живот у готскоме народу, јер су ови почелп по православној науци вјеровати у Христа Бога. (тгревео) п. п.

Ријеч нротив нијанства.

Утрезвитесја пијани от вина својего и плачите сја: ридајте вси пијушчи вино до пијанства, јако от јасја от уст ваших радост и веселие. Јоиљ 1. 5 У вријеме цара јудејскога Осије, бпјаше се народ почео одавати свакоме раскоштву а нарочито ппћу. Тада се појави пророк Јоил>, који опомињаше народ на умјеренији живот, предсказавши да ће скакавци опустити њиве и због тога наступити глад велика. Он живо свјетоваше народ да се покаје, а особито жел.аше побудити предане пићу на трезвеност. Растријезните се, вели, пијанице, од толикога пића и плачите: кукајте сви, који пијете пиће до пијанства, јер се из вашије уста не чује радост ни весеље. Гледајући на данашњи нараштај, у коме се пијанство веома разширило, притом да је рана доста на цијени а сиротиње и одвише нма, могло би се рећи, као да је пророк ово удесио за данашње вријеме, у коме нам је нужна особпта трезвеност. Овај савјет пророка и околности дадоше ми повода да данас у кратко говорим о пијанству. Заиста је пријатно впђети човјека трезвена, свјестна и при себи. С таквијем је сретна његова породица, мирни су сусједи и полезан је грађанству. Али пијаница са свпјем другчије изгледа. Загледајте се бол>е у ппјанпцу. 0, како је страшан, гнусан и жалостан! Очи су му покрвавиле се као у звјера; лице му је надувено, дисање тешко, а језиком заплеће те једва нешто безсмислено изговара; глас му је промукао и дркће, кољена му се тресу н свијем тјелом посрће те на ј едну те на другу страну, а није га риједко впђети ђе се и по земл,и ваља. И доиста

такови не наличи на човјека са образом божјим, него је више подобан кипу идолопоклоника, који не осјећа радост ни весеље. Но оспм тога што је ппјаницу непријатно виђети, што он понижава достојанство човјека, што чини многе гријехове, којима ће душу огријепшти; он још прије времена прекраћује живот, разорава свој дом и умножава сиротињу. Прво, прекраћује свој вијек по томе, што живећи неумјерено и пијанчећи, растроји и поквари унутрашње органе нарочито у прсима, послије чега наступе различне и неизл.ечимо болести, а често и скора смрт. Тиме постане сам свој убијца и јако сагријеши пред Богом, кога је вол>а да поживимо овдје одређено вријеме и тиме се боље приправимо за будући живот. Л>екари доказују да их је више пријевремена умрло од пића него од мача. Човјек, који једном изгори од јакијех пића, ма колико се лијечио и крпио, увијек је тром, болешљив и за рад неспособан, па сл.едствено и његова ђеца рађају се болешљива, јер се зна, да само од здразијех родител.а и дјеца се здрава рађају. Друго, пијаница упропашћује свој дом по томе, што не само не ради, него троши и оно што му је отац или ђедјош стекао. Зар је мало породпца остало без крова и л>еба због пића? Мало л' их је због тога дошло до просјачке торбе, који некад бијаху приличног стања и ужитка? И зар их и сада нема доста у овом мјесту, који трпе највећу оскудицу, због тога, што њихов назови кућни домаћин оно што данас стече или заради, то у крчми или механи попије. Нзегова домаћпца и дјеца: гладни, голи и боси жел.но изгледају, кад ће им донијетп коју оку брашна, соли, дрва и свпјећу, а он на против гледа по