Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 39.

(Књ. о суд. 14: 1. 2. 3.). — Премудри Соломон говори: А зашто би еине посртао за туђинком и грлио недра туђој (Приче Сол. 5: 20). — Брак дакле могао се склапати само међу божјом дјецом: Нити се пријатељи шњима (народима хананејскима), кћери своје не даји за сина њихова, нити кћери њихове узимај за сина својега. Јер би отпадило сина твојега од мене и служио би боговима другима (Второз. или 5. књ. Мојс. 7: 3. 4.; Исх. или 2. књ. Мојс. 34: 16.). — Синови Јосифови , Јеврем и Манасија, који су потекли из брака, у ванредним околностима склопљенога са јегипћанком, не могоше се прије изједначити са синовима Јаковљевпма, док их Јаков пред смрт своју не посини (1. књ. 48: 5.). ' ■ Бацимо ли поглед на вриј ме од пада човјечијега до ропства израил>скога у Мисиру, то ће нам искрснути пред очи ове двије чињенице: Прва је та, да се религија и брак налазе на једнаком степену, тако, да брачни одношаји могу служити за мјерило, којим се опредјељује стање религије у пракси т. ј. у дјелу самоме, или стање моралности у опће. — Друга је чињенпца та, да онај ирвобитни поредак, кога је сам Бог у брачноме јединству положио, и у најтамнија доба — између Адама и Ноја — бар по својој епољашности, никад се није изгубио из свијести човјечије; а пошље Ноја још мање. Сваки гријех у одношају брачноме био је преступ тога божјега поредка. — У кући Аврамовој, у којој особито дјејствоваху стара предања, прелазекп од кол.ена на колЈвно, и с којом бијаше везано обећање Спасител>а свијету, сам је Господ хранио светињу брака, и она ванредна чудеса, која је Господ тамо чинио, свједоче, да се је сам Он бринуо за одржање и развитак ове патријархалне куће. Такова божја близина не могаше се лако заборавити. — Светињу брачну заштитио је Господ особито законом обрезања, који је важио за сав избрани народ, и који је имао стајати на пут необузданим плотским тежњама. И кроз овај закон обрезања говори Господ: Мојаје породица, мој је брак, ја сам га створио, мојим намјерама служи он, моје око бдије на д њим е. Особита и тешка искушења имађаше брак да претрпи у израиљу за вријеме његовога ропства у Мисиру. Истина, и међу урођеницпма оне земље — незнабошцима, као да идеја моногампје још не бијаше ишчезла, у толико, у колико њиховоме свештенику није дозвољено било, држати двије жене у једно те исто вријеме. Али друге касте (сталежа) нијесу биле везане за овај закон, и смјеле су држатп жена, колико су год хтјеле. Ова полигамија, која је код тијех каста Формално законом дозвол>ена била, имала је те пошљедице, да се је брак, нарочито у својој сполној страни, са свијем изопачио бпо. —

Оваково стање у поганскоме свијету не могаше бити без уплива на пзраил.ски народ. Живећи у Мисиру пуних 430 година, нијесу израплци могли, да избјегну разноврсни саобраћај са урођеницима, и обичаји у земл.и тој, не могоше остати за њих туђи. Да су збила израилци почели примати миспрски културнп жпвот, са свјема његовим добрим и хрђавим странама, свједочи нам историја њпховога путовања кроз пустињу, кад их је Господ ослободио ропства. Код сваке препрјеке и невоље, која их у пустињи среташе, сјећаху се они Мисира п викаху на Мо]сеа и Арона: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској; кад сјеђасмо код лонацасмесом и јеђасмо хл>еба изобила (2. књ. Мојс. 16: 2. 3.). Да се очисти брак у народу избраноме од поганских упљувака п да се васпостави права идеја брака, бјеше, са свијем природно, један од најважних задатака синајскога законодавства. Оно је прелило карактер патријархалнога живота народа израпљскога, у карактер опће народни — израиљски. Средством њега јавља се израиљ као народ са својим нарочитим особинама; постаје држава, која је имала почивати на безусловној покорности и поштовању Јехове, и на породици — њезиној части, њезином моралу. — Закон синајски оградио је светињу брака, и подигао је тијем народ израиљски изнад свију осталих народа. — Крвосмјесије и браколомство казни се смртном казни, каменовањем и спаљивањем. Јер ко учини штогод од овијех гадова, истријебиће се пз народа својега. (Лев. 18: 7.). А у почетку ове главе (ст. 3.) читамо, како је Господ Мојсеју рекао: Немојте чинити, што се чини у земљи мисирској, у којој сте живјели, нити чините, што се чини у земљи хананској, у коју васводим, ипо уредбама њпховијем немојте живјети. У гл. 20. књиге левитске прописује се смрт за браколомство, и најстрашније казни за крвосмјесије и блуд (ср. Второз. 17: 16.; 20: 22. 23.). Ова строгост законска, која имађаше ту цијел, да се одржи брачна светиња и чистота, имала је велики уплив на свакога побожнога израиљца. Историја Израпљаца пошље освојења Палестине, говори нам о једној жени у израиљца, о једној матери дјеце. Изнимку чини бурно доба судија. — Књига Рут износи нам лијепу слику породпчнога живота, што се је развио под уплпвом Мојсеовога закона, у лицу Елимелеха и његове жене Нојемине. — Истина, закон Мојсеов потчињава жену мужу на доста строги начин, али се ипак њезина част, њезино лично достојанство узимље супрот самовољи мужев .1 .евој, јако у заштиту. По закону Мојсеовом положај жене у породицп, доста је јасан, и жена се приближује оној првобитној висини као човјечица и мати. —■ Но ушљед политичке