Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 160.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ер. 10.

штено вршимо дужности своје у онштини, цркви, школи и народу; уважавајмо и поштујмо државне власги и њихове налоге; будимо у народу оданост и вјерносг према Његооом Цар. кр. ан. Величанству Франц Јо си ф у I. Живио !!! У опште да речем драга браћо, што досад побројах то су све наше дужности, зато и радимо тако како ће нам образ и пред Богом и пред људима бити свијетао, радимо опет велим за љубав прав. вјере за љубав миле нам народности, за љубав науке и просвете, за љубав напретка и развитка, за љубав наше отаџбине, а највише за љубав расиетог Спаситеља, који је наложио да се пасе и чува стадо Његово. Ох драга браћо отворте срца ваша и смјестите у њега овај братски наш разговор ; да би били сви једно срце и једна душа. Кроз који се час браћо и растајемо, али љубав међу нама да непрестаје и већма нек оживи, нека цвати, и као таква нека нас доживотно веже. И ако будемо разасути овде онде а међу народом нашим можемо ипак сви сложно радити, у љубави живити. Сјећајмо се живо и увјек данашњег и пошљедњег братскога друговања, ђачког растанка, и ако је који с ким у иоречци каквој био јамачно ће му то исчезнути а љубављу се зажарити те при растанку један другом руку пружити и братским се пољупцима обасути. Драга браћо, данас и господа наставници наши уживају радост и можда већу но ми и спокојни су јер виде плодове труда и свог наставничког дјелања. Плодови њихови сами смо ми, јер њиховим трудом и настојањем, њиховом ноуком и унуствима за васпитање и образовање наше дошли смо до жељене цијељи, до мете своје, зато им захвалимо топло, благодаримо срдачно за њихову усрдну бригу, за њихов на-

ставнички рад и старање око развитка и напретка нашега, дајмо им достојну част, сваком приликом изражавајмо им синовску оданоет и иоштовање, као честити учепици а сад при овом свечаном моменту кличимо им : живили ! Још ми остаје што јс иајважније да споменем : Промислом Божијим обилатом дарежљивошћу и очинским старањем Његовог цар. кр. Ап. Неличанства Франц ЈосиФа I. а мудрим руковођењем високо-преузвшпене земаљске владе ево и трећа годпна како овај расадник обилат плод доноси. Плодови смо сами ми јер смо у њему обдјелавани — васпитани — образовани. Сматрајмо се браћо сретнима, нгго уживасмо до сад милостиво изобиљно благодјсјање, што ријетко који други питомци другог завода уживаше. Сматрајмо се браћо срегнима што пас и на даље не оставља саме себи не упушћа нас у јавнл живот без нужне путне потпоре, па и књиге нам из свију разреда милостиво подари. Зато смо јако обвезни, с тога овом најбољом приликом искажимо синовску захвалност и благодарност високо-преузвишеној зем. владн на Њеној бризи и старању око развитка нашега, на обилатом издржању око њ е г е, напретка и опстанка нашег у лицу Његових Високопреосвештености Архијереја п Високопречасног г. Ректора унравитеља овог завода. А Ви Високо-пречаснн господине изволите ову нашу топлу синовску захвалност и благодарност излити Високо нреузвишеној Зем. Влади обећавајући јој при том још да ћемо ову нашу захвалност и благодарност засвједочавати ваздашњом синовском послуганошћу п оданошћу нреиа Њој — оданошћу н вјерногаћу према Њег. Најмилостивијем Велич. цару и краљу Франц Јосифу нрвом — Живио ! ! !

Д 01 о свечаности уношења У Доњем ВакуФу у протопрезвитерату бугојанском на дан 14. августа о. г. обављено је освећење т. ). унегаен је освећени „Антнмис" у ново-саграђену цркву по дозволн и благослову Његовог Впсокопреосвегатенства АЕ. п митронолита г. Ђорђа Николајевића. — Чин овај извршио је надзиратељ протопрезвитерата г. Лука Лукић, који је био на то одређен од високе власти духовне уз судјеловање њих више свештеника, а у нрисуству многобројно-сакупљепог парода и котарског предстојннка г. Мадуровића н управитеља испоставе г. Јупнера, и то овијем редом: У суботу свршена је вечерња са бденијем, сјутра дан у недјељу у 10 сати јутрења, пред

I И С освећеног Антиминса. црквом водица; око цркве обављена је литија са пјевањем стихира, које храму припадају и за тим је свечаоост по проиису са божественом лптургијом продужена. У вријеме нричасног држао је говор пречаснп г. Лука Лукић, кога овдје доносимо од ријечи до ријечи. Благочестивн христијани! Данас је овдје свечан, весео и радостан дан, радосан за свакога хрнстпјаннна — за свакога Србина овога мјеста, јер су довршнли оно, око чех.. се заузимали и трудили, поетигли су оно, за чим су жудили. Направили су ову цркву — овај св. дом божији, у коме ће се премилостпвом Творцу уздизати топле молитве за