Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 178.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

ништа уторком п петком а нарочпто у тс даис забрањују жоиима: ткатп, аљине на водп лупатп, лукишју у воду иросииати и т. д. и тако исто иабрањуј у евакоме у те дане рибу иа удице Фатати. Светковање то држе већином тежаци и занатлијс, баш она маса народа која зависи од иасушњега љеба и који једнпм нерадним даном иоже у своме нослу нанијети себи ненакпађеиу штету. Са овима светкује те данс друга половица иашегм народа сав женски сиол. У тс дане тешко 110 који занатлија радити ма и најнужиији иосао у његову занату, изузевши оне којих је занат скопчан да баш морају и у тс дане раднти. Тежаи онет пропустнће најљепшу прплику да нсшто врло нужно доврши у своме тежачком послу, а неће тијех дана ра; г ити, макар му због тога еве иронало. Жене нак до тога иразновања држс највише, оне у те дане нсће да раде ни најнужније домаће послове, особнто се чувају да у те дане не кувају љеб, да не иреду на нреслицу, да не илсту, да не шију и т. д. Зато н:\зивају те нразничне дане још н ж е н с к и свецн. Томе светковању ириписују како једии тако и другн особити значај. јер вј »рују да оветац може нахудити (нашкодити) ономе којп ради на дан његова нразновања, а нарочито жене. То доказују нримјерима, како је некога што је радио (или нгго јс радила) на дан тога п тога светитеља, забољела глава, како су се другоме уФатиле руке или ноге, кдко су се опет некоме окренула уста наоиако, како је неки подудио, нли се у некога уселио ђаво иа га мучио (то највише вјерују и држе за ненобитну иетпну жене, тврдећи да је пз неке врло болесне н бјееомучне жсне, која је кувала љеб на даи св. Шпнридиона вико ђаво мучећи је п светећп јој ое „оћеш кувати љеб на св. Шппридона оћега?" и т. д.) — Тежаци онет поред тога доказују како су у некога што је радио на Лучин дан, Пророка Данила или Бадњи дан потрла звјерад (вукови) стоку. — Како је у некијех побио град љетину, гром сналио границу жпта или олуја п вјетар разнијела са њиве руковет или с гувна вршај, зато пгго су радили на Белики Четвртак, Марков дан, Огњену Марпју, Мироиосице, Трнову Нетку, Пантелијев дан и Вјетреног Стјепана (који се другчије зову Огњени свеци) п најпосле да им је увјек гатета у воловима била кад год јс који радно с воловима на Срђев дан и св. Ар. Гаврила (волујски свецп) а тако псто несретан свдкп почетак, којн су у ма кеквом послу предузели онога дана у седмици у којн је било Усјековање еветога Јована Крстптеља, чега се веома чувају па чак вјерују и држе да у те дане не ваља ни дијете крстити, нитп вјенчање свргаити. Празновање тпјех светаца уведено је у народу овоме јога у најстарија доба и то дјеломице од нашега свенггенства свакако ио скали мјесецоолова н знацима нразновања светитеља у истој,

а дјеломице и из самога народнога сујевјсрија, које су у народ пгарили људи, којп се ранигае од огледања и прорицања нз месловца, псалтира грогаовника и тијем подобних књига, па се то све елило кроз дуго вријеме и као законска установа у народу утврдило, иа народ данао чврсто држи н чува, нс попугатајући у томе тако лако. Све опомене од стране нозватпјех лица да је у те дане св. иравославном црквом допугатено^ свакоме радити његов посо, остају узалудпс јога н данас. Сва доказивања да ти светитељи иикоме зла не чине и да онп неће пикоме да науде како се то вјерује, за народ су невјеројатна. Искорј^нити то у народу бпо бн врло тсжак носао. Тој тегакоћн јога доприноси вигас труда разнобразност нагаега иарохијалнога свсгатеиства у казивању народу празнични дана. Разиобразност та еастојп се у томе, гато некп свештеннци обИчно млађи казују народу да ее у те дане смнје радити, и да то није никакав гријех нротиву Богу п светитељу, а неки опет п то већнном старнји свегатеници казују народу да се у те дане не ради нпгата, или да мугаки молећи Бога емију порађиватн, а то само тежаци иајнужппје тежачке послове, а жене да нс смију тијехдана нп порађнватн. Збнва се то у многим парохијама у овоме крају, ђе је народ истије у непосредноме додпру између себе, те једнп из једне нарохпје прнгодом каква еастапка тнје празничније дана кмзују да нм је тај дан дозвол.ено радити, а други онет из друге сусједне пароХије казују да им је тога дана казано да се не ради. Са тога неједнакога казивзња народу тпје нразнични дана, народ се доста кварп, свегатенство пак особито млађе губи своју важност свегатенпчку код народа. јер овај наравпо од старпне на празновање тијех светаца навикнут чвргаКс_се придржава онога који наређује да се у дане њихове радитн не смије, а већином се отуђује од онога који радитп дозвољава па га јогадоводп у неприлику са народом, и макар да се тај противу томе борн, борба му остаје узалудна па ће и остати све дотлен, док сво свегатенство овога краја дође један пут до заједничкога споразума у погледу тога казнвања празнпчнп дана п док се сво буде држало у томе једнога правца ироповједања, правца који наређују закони нагае ев. правоолавне цркве, у чему ћс се на првом мјеету постарати да се гато прије до тога дође надлежна духовна влает.*) Он је дакле нуждан у свему за нагае свегатенство, а нарочито је нуждан овди у погледу казивања празновања овије светитеља, Њега треба тражити међу свсгатенством па да се постпгне што се ностпћн жели. Узгредно с овим споменућемо још једну ману нашега народа у погледу празновања они

*) Види окружницу конзисторнјадну. Урод.