Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11. и 12.

Стр. 179.

дана у ко]е св. нравославна црква радити за брањујс, која сс нротивпо првом иразновалву у иароду почела раснростирати из новијега врсмсна. Наш народ поредшто иразновање овпјсх светитсља ие обдржава онако како то закон и нагаа св. православна црква иаређују, поред пгао у IV' дапе мјесто побожне хрпгаћаиске молптве, нохађања цркве, чињења хришћански добродјетељи н т. д. илп смиренога и иогатенога рада, нохађа већином каве и мехаие, одаје се пороку нијанства, нсовке, свађе сч ";ања и т. д. гато му све служи иа угатерб здра^љу и животу раду н нметку, — ночео је иа суирот овоме празновању да ради у оне дане у које баш изрично закоии пагае свете цркве забрањује радити. Тежак је почео и ради са својом марвод! обично сваке неђеље п већег празника. У те дане товари он коњс, веже у кола волове и гони на њпма на пазар те продаје дрва, жито, сијено, јапију и т. д. Од тпјех дананаправили су Пазарни дан. Јога у те дане раде но мобама у иновјсраца; а особито су у обичајили радпти у те дане иа тако зваиим јавним работама иа поирчвљану путова, одвраћању вода, сијечењу и плављењу

државие јапнје и томе подооно п то са коњма и воловима, јср ту сваки мора по гаест дана на главу кулучитп. (Ово сс додугас неможе њима сампм ирпиисати у кривицу, има у томе кривпце и кад оннх који те радове опредјегујс у томе им свему нрсдњаче. Занатлије н трговци на које бн се тежак као наметније угледати имо јер онп у те дане трче и отварају своје дућане и механс ирпје иего се и у цр;;вп дов1)ши божанствеиа служба, предпостацљајући свој интерес истој, да гато вигае тијех назаре, на сс на њпх н тежак угледа те већином у тс дане и на пазар долази. То је гријех којим сс наругаавају установс : пагае св. православне цркве, и то бн требало на првом мјесту забраиити да се вигае не ирактикује, а свакако наредити да сс ради у оне дане кад и закоии св. цркве радити дозвољавају. Свегатснство је у томе чпнило своје, па чини и данас, али само томе доскочпти ие може. Потребна је ту већа влает са вигаим иравима заиовједања, јер .савјсти не помажу, на да то све доведс у свој ред, у онај ред којн бпјаше завео у овом крају блаженоиочнвгаи митрополит оосанеки Диоиисије. п. С. Т.

Пут на Синај.

иаписао Хаџи Савва Кооановић, бивши Дабро-босапски митроиолит. (Свршетак.)

Главније врсте звјерова. Лсопард или тигар (рие), иајоиаснија звијер за питоме и дивл.е козе. Бидио сам много ступица начињенпх од гомиле камења уздугуљ, а гаупље као гроб, у који мећу меса или стрвинс, те кад на остављена врата уђе, н почпе теглити углављену легаину, гомила строиогата се на њега, п погаље га убију из пугаке. Вук (курјак), мањи је и мање оиасан него иага. Два освоје камплу, а једног се небоји. Кожа му није ни загато. Лисица је такођер мања од нагае, и кожа јој невриједп Хијене, долазе највише нз Палестпне и јор-ј данских предјела, те ваде пз пијеска закопане мртваце бедуинеке, који се конају ђе кога за стоком смрт наће, и таквог гробља пма миого нокрај пута. Б а б у р и. У Џебел-Суру видио сам 1>е бјсжи уза стијене цијели чоиор, те кусасте и здеинасте животињпце, са мишпјом главом п кр:\тким ногама. Араии их једу у слает. Нма п м с 1; е д а у примореким иустарама; а зецова много свугдје. Од летећн тица видио сам: орлова, гавранова, јеребнца, препелица п голубова; даље обичних ласта, и једну црну тицу бијеле главе н стражњег трупа. Јога неколпке врстс љеигаије тица зелено-снвастих: нагае говедарке ионајвпгае у монастиру, врло су питоме, гаетајући безбрнжно

са својнм дугим и немнрним реиом, иснред ћелн)а п близу калуђера. На цнјслу путу нигдје иијесам (кроз нустињу) видио а ма бага ни ј е д н о г в р а н ц а. По долпнпма ђе-ђе налази сс прилично маине дрвста, днвље акације, обичиога г.тога, дивље смокве, артаме, и по кој е хурмово стабло. * * ч * На путу ме је пратио п у н а четири д а на о Фотпје. Нрву ноћ коначисмо код стпјена мога имена „X а џ а р Сава" (савине стијене). Другу у „Благословеној" долиии (УадиБарак или Варак), преко које с краја иа крај нружена је сувозидица, из које су Арапп горгатаци дочекали војску Мехмед-Ал иј е, мислим неђе 1823, која је пошла са двије стране — од Суеца и Рента — да пх укроти, гато су недалеко ! од Суеца отелп трговачке товаре, и међу собом | подијелилн. То су учинили из освете, гато су им друга два доња нлемеиа: Маазе и Хаетани конкурирали иренос робе под ннжу цијену. Казаше ми п мјесто у странн, одаклен је једап голи син пустиње рекао дружини, кад се појавила војска п иред њом бајрактар : „Патриоти слободне домовине! Гледајте тамо оног бајрактара, који смјерно | корача да нас подјарми." Ови иогледагае а он