Dabro-bosanski Istočnik

Стр.. 180.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

даде огањ својој гаравици, и бајрак и бајрактар падоше! Војска ик је ту истина разбила али их ипје подчинила, јер ко ће ђаволс поватати у иусгшвама ! Кад су доцније неке поватали, који су слазили ради хране у Египат, ови се оправдају пред Мехмед Алпјом: „да су то учинили по невљи и од глади, шго су пм друга два племена зараду отели и на љих се наметнули, а није им била потрсба као овима", Иошто су Шехови сабрали неку накнаду буду иуштенп на слободу. Прзма Фаранској пустињи, неђе па половину пута Синај-Суец, осто је на страни. два сата одпута, бријег Сарабитељ хадем, (што значи Колоие робова). Ту имаду рушевине древпога Темипја или идолопоклоничког храма, у коме су се још одржале 2 колоне и 15 о б и л е с кп са јероглиФпма. Некадаје тудч пут водио из Сприје и Арабпје, па пспод Фарана п стари Егиићани вадили су тамо у близшш Феруз, зеленкасти камен, који је вазда па и досад на великој цпјенп код Египћана, што сс у музеју познају многи накптн од тог камена. За радннке п робове биоје ваљда подигнут тај храм. Камен се чпстио у Фарану негдашњој вароши, ђе се познају многе зидине, на п остатци храмова из хришћаиског доба. Ту има лијепа н јака жива вода, са једно 4—6000 хурмовпх стабала, својина тамошњх чаргаша Арапч. Иричаше ми, да је неки Инглез под Фараном отворио гроб старо-древни, те поред костију нашао затворену бочицу чисте шиенице, коју је посијао и богато илод донпјела. Од тога јеизвадио сјеме, Бедуини још п сад копају Феруз камен, и неочпшћен кријући иродају трговцимаи златарима, те имам и ја за успомену једио парче. У тијем пустињама налази се и цјелнце солп на јодиом мјесту, али је осим Бедуина неких, нико други не вади. Трећу ноћ коначисмо у Ј а д н X а м и л а, а четврту уЈадиНасп: кад се већ на моју молбу сагласио о. Фотпје да се повратп, и кад више иеста на у трешељку од онијех пилића. некада мени тако досаднијех! ни ка®ез нам није више требовао — кад потоње двоје пилади заклашз. Тог дана убпше успут пратпоци наиријед отпшавшн једнога зеца и двије јаребице. Вина и коњака још смо имали приличио па п бешкота и сира. Да почастим пратпоце, пошаљем двојицу Арапа, те нам у гудурама код чобана нађоше двнје младе козе, за које сам газди платпо 16 Франака, а чобанчету бакшиш 1 Франк. Тога дана нред вече мм смо осудили на смрт и стријељали једнога великог п врло опасна зликовца. Још за сунца кад ићасмо, ц већ дошли близу конака, мој нромјењени ађутант и газда од најбоље и најмирније деве, брадати „ихтијар" Дервишага, вођаше напријед нодамном моју деву да боље иде, док се на једнол грже као водол! опарен п заведе на страну камнлу, с које хптно скпне своју чађавицу сачмом напуњеиу, радп случајног зеца или јерсбица

успут. Застаде и остала дружина, док и ја виђох шта је. На сред пута пружила се гуја, дигла главу и палаца језиком, а неће ни да се помакне ! Дрвиш додаде оглав другом Арапу, а он приђе иеколико корака пред пиргуљу сивасту. Огањ плану а она се преврну са бјелкастим трбухом, јер јс баш нод грло згодио. Понесите је до на нрсноћиште, ја вељу. Још је жива, пак се са штана сплазује. и мало пм на једноме мјесту неутече учбунтрноз, док је углавише у процијеп. Кад еам јс пошље измјерио мојом ,, хаџијском" срмалијом од (3 иедљи још је за добру рогушу била већа. По њезиннм нрабилним паФтама, као звјездпце ннз рбат, свнјетлим п осветлшвнм очима, иљосној глави и широким доњпм внлнцама, дознадох да је права отровица — випера. На грудима јој бјеше као улупљено празно за два прста. За цпјело би пецнула у ногу Дорвшпа, да је није прије опазио ! — Пошто сам је помиловао низ лијепа леђа, номислио еам, да имам суд и шпирита баш бп тс нонио ; а тако ћу те побости у сувн чбун, заједно са штапом, да. нијеси иутнпцима као плашпло на видику; а можда ћете каква орлушина опазити ц гуцнути. Мој Ннкола прикупи сувадп п поднали је. Трзању и снаги њезиној у огњу, зачудио сам се, и то пошто мишљасмо да је већ мртва. „У сну се ие енила, усгајој се окаменнла!" Пошто мп је још остадо да двнје ноћи спавам на равни, то сам вратио мали чадорић натраг а управо нам није ни требао, јер не имадосмо ни вјетра пи кише. Опростпвши се са Фотпјем и захваливши се на толикој доброти, нродужио сам нут до Суеца, ђе ми се није ништа знатног догодилО, осим што сам вндио нетога дана, ђе наши пратиоцн Аранн закопаше ћесице жита, боба и н брашна у ситни пијесак, пак то поравншне, метнувшп много даље два камена, са. нзмјереннм корацима од истока, да то не вуку у Суец, а кад се врате да изваде. Док сам приспјео Суецу, грбача ме грдно бољела од многпје метанија! Пошто сам се превезао преко Суеца (канала) хадета ради нрегледа ме догана да не носим каква шићара из камепијех иустара, или дувана. Као у своју кућу пошао сам на Метох синајски, ђе мн дође одма и г. Ђорђе на добродошлпцу, и да прими неке „аманете" послате одозгор. Сјутра сам ручао код њега; сви ми се обрадоваше, а мали црнац Алекса особито, ишчући од госпође Јелене муштулук, „баКшпш ! агијо Деспот 1 агијо Деспот!" — У Суецу има 11.175 житеља, међу њима 1190 странаца. Након два дана одмора, однутовао сам жељезннцом у Каиро, ђе ме дочека архимандрит с колима, нослат од ПорФприја да ме примн; али не хтједох на жао учинити Патријарху, којп се тад палазише у Каиру, те сједох на њсгова кола, да се шњим видим и вечерам, а гост ћу му битп доцнпје док се нешто онравп у ћелијама. Пошље три дана шњпме сам отпутовао у Александрпју, да заједно служимо на храм патријаршеске цркве