Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 184.

ј_

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Бр. 11. п 12.

ФОТограФије или копије. У овој бпб.шотеци и риз- : ници има још лијеппјех старипа, штака и митра патријаршеских, међу коима и једна поклоњена од Палеолога. У Каиру је најзнатнија монуменат џамија, названа Ељ-Азхар, у којој има преко 320 лијепијех колона. То је права духовна матица Аухамеданских сљедбеника, из свијех предјела, од свијех сскта и илемена. У њој се учи преко 10.000 соФта се 330 проФесора. Ту школу издржава егппатска влада, а стоји под управом Муфтије који потеже годишњу нлаћу 300.000 гроша, осим дру) ијех ирихода и палаче у којој станује. Кедив има нраво особита надзора над тијем заводом, и стоји под његовом особитом заштитом, те је много боља него она у Царпграду. Поред религиозиих наука прсдају се и друга знања, те пзглсда као неки универзитет. Кад су нреносили неке оавећснз предмете из једне џамије у другу, гледао сам из близа ту „пар«ду", нред којом иђаху грађани, каваљерија, музика, разне групе соФта, на но се од сваке на-

родности и са неком раздиком у „костумима". Свештене утвари, нокрп^ене злато — везенкм бошчалуцима носили су према прсима : муфтија и још двојица наша, мођу којима и чувенн М у к т а р - и а ш а, који је једном био и на испиту у сриско -православној школи у Сарајеву, те сам га одма познао, п ако се је доста промијенио. Два сата далеко од Каира, налази се у кеднвовој башти оно дрво, под којим су одпочинулн Јосиф и Богородица, кад су добјегли из Палестпне; п ту је сједила Богородица са Спаситељем, док је Јосиф нашао стан у вароши. Он је готово свуда но троструким стаблом и гранама исписан од посјетиоца, и то му ништа не смета, јер кора опет брзо зарасте. У близини тога мјеста имаду Латини своју капелу и монастнр; а мало даље у једној њиви, има један само Обилиск са јероглиФима са свијех етрана. Кад Србина невјешта нанесе пут у Каиро, да ће му упутства и на руцп бпти, чесгити Србин Никола Бојковић, нри банци „Кредит-Лионер", који је и мене задужио са својом л.убазношћу.

Освећење ерпско^правоелавне цркве у Чађавици.

Српско-православна сиромашна општина Ведовичке иарохије у протопрезвитерату бос. дубичком, котара бос. костајничког са свим трудом и трошком уз знатну приномоћ Биеоке земаљскле владе сарајевске, подигла је и еаградила св. срнску православну цркву од дрвенога материјала на лијепој равнпцп у крај друма, који води од Новог ка Крупи и Бијаћу; не далеко од Новога један сат; црква као што сам рекао саграђена је и довршена овога прошлога љета, а нарочито са енергнчним заузимањем хвале достојног г. управитеља котарске исноставе Ђорђа Маннгодчђа, који се је много заузимао око довршења и подпгнућа речене цркве; те је збиља доетојаи онога вјековјечног спомена, којн му је народ по сво.јој сопственој вољи радн његови заслуга на мраморној нлочи са златиим словима на дееном зиду црквз ниже архпјерејског стола са овијсм ријечима написатп дао : „На у с п ом е н у в р и ј е д н о м и х в а л е д о с т о ј н о м у п р а в и т е љ у к о т а р с к е и с и о с т а в е и з Б 0 с. Н 0 в 0 г г 0 с ii. Ђ 0 р ђ и М а н и г 0 д и ћ у з а њ е г о в неуморни т р у д и н а с т о ј ав а њ с о к о нодигнућа о в о г а с в. б о ж иј е г х р ам а; т е б е н а р о д срнс к о-п р а в ос л а в н и х в а л и и слави с а д а и в а з д а!" Бише речена чађавичка општина намјенила је храм истој цркви покров св. Богоматере, те јс Његовом Виеокопреосвештенству господипу митрополиту поднијела молбу — да би благоизвољело на иокров св. Богородице, т. ј. на 1. октобра тек. год. доћи и оевештати цркву; нашто Њ. В. господин мптроиолит био вољан како

увјек жељи народа свога драгога одазвати се, тако и сада, — те збиља нод своју дубоку етарост наш опће љубљени и добри архипастир није се ништа бојао на толики далеки пут одважити се, и на речени иозив доћи у Нови ради освећења цркве у Чађавици, — а да учини ио вољи народу своме и испуни своју свету архипастирску дужност! Дана 30. септембра у петак сгнгао је господин митрополит нрпје по дана у 10 часа пз Крупе уз пратњу крупског нроте г. Гаковића на Чађавпцу — ђе је дочекан бпо од нрестојника бос. костајничког госп. Дра. Атаиацковића, и проте истог котара Јована Зечевића, са више свештеника, н са заступством српске православне школске општнне из Новог, и још од мноштва народа. Звона са ч гђавичке нове цркве, са својим милозвучним гласом поздравила су долазак Њ. Високопреосвештенства господина митронолита, Високопреосвештени госп. ушао је у цркву п разгледао, те наредио за пужне ирипреме, да све буде готово за сутра ради освећења, а отален јс са целом пратњом продужио пут у Нови, у кућу честитог Србина трговца Пере Дрљаче, који се је врло обрадовао свом тако преузвишеном госту — својему милом архипастиру и духовном оцу! да се у његовој кући настанп, и да га но жељи срца свога угосги н синовску му учини услугу! Сутра дан т. ј. 1 октобра у суботу на покров св. Богород изјутра честити домаћин Перо Дрљача као пресједник српске иравославне ј црквене школске општине нозвао је чесгите гра-