Dabro-bosanski Istočnik

6р. 11. и 1 2. Д^Б. ИСТОЧНИК ' Стр. 185.

ђане Србе т. ј. одбор црквено школски, који су Њег. Високопреосвештенству госн. митрополиту на аудпјенцију дошлп, долазак му честиталп и св. десницу му целивали, а Њег. Високопреосвештенетво митронолит радо пх је примио, и са својом умиљатошћу и архипастирском ријечју ноеавјетовао и поздравио их; иза овпјех још су од стране Мухамеданаца, римокатодпка п других дспутације долазиле, које је редом све са радошћу нримао! Истога дана око 9у 2 часа изјутра крене се господин Митрополиг са миогпм свештенством и народом у Чађавицу радп освећења ново но дигнуте цркве, ђе се је силан свијет са разнпх страна на збор сакупио био, да жељан впди поглавицу цркве своје и св. архијерејску службу, ирп којој да се са својим мпогоуваженим архппастирем свевишњему Вогу за своје свако добро у онште свесрдно номоли! Освећење цркве отпочето је у 10у 2 часа, те са лптургијом заједно окончаио у 1 час послије подне. Внсоконреосвештепи господин митрополит од дугог нутовања био је доета уморен, — аш је своју архијерејску дужност при освећењу цркве и св. служби анђелски одржао, • н одслужио, са својим вредним ђаконом Вошковпћем, протом Зечевићем, дубичким и крупечким протом Гаковићем п са још три саслужашча свештеника, које је богослужење тако велнчанствено п торжествено изгледало — да је многом побожном и благочеетивом христјанину бисерна суза низ лице н нехотично отиснути се морала! 11о свршетку свете литургије са амвона држао је говор г. ђакон Бошковпћ, разложив значај цркве, —шта је она Србину од вајкада била, онда значај дотичне светковине, са иозивом тим н дивном науком о начину жпвота : слоги, раду, љубави међусобној, те како бп нроводећп богоугодни живот овога свијега сретни били, а онога насљедилн царство небесно птд.; особито начин говора (мимика) много је слушаоце занимао! У црквеној авлијн држан је свечани објед, кога је припремила чађавичка црквепа оиштина, са госп. Маннгодпћем. Њег. Внсокопреосвештенсгво г. митрополнт држао је здравицу Његовом ц. кр. и аностолском Величанству, нашем премилостивом цару п владару Фрањи Јосиау I., ирепоручпв прама Њему и високој влади, свако поштовање, покорност иоданост; а госп. котарски престојник др. Атанацковпћ, држао је здравпцу госи. мптрополпту; а за овима пало је још много лијеиих здравица пгго од свештенетва, што од грађанства, које су све пропраћене са доликујућим пјесмама и пуцањем тонова! Народ је много весео бпо, пјевао је српеке ијесме и српско коло играо, које је Његово Внсокопреосвештенство г. мптрополита много зани-

мало и задовољпло; у четири часа послпје подне Његово Високопреосвештенство госп. митронолпт опростп се са евојпм мнлпм народом п свештенством, изговоривши им опроштајиу архипастирску рпјеч и ноздрав да живе: у слози, љубавн, чистати, марљивости п у оиште богоугоднп жпвот да и])оводе итд. — Одавде се крене уз силну пратњу у Нови, код поменутог патриотич ног Србпна Пере Дрљаче на конак! Сјутра дан у недјељу 2. тек. мј. на жел.у српске општине одслужпо је г. митрополит архијерејску службу у новској цркви са многим свештенством, а на концу службс изговорио је ноучително слово, које ће заиста сваки нрисутни слушаоц са радошћу дуго и дуго памтптн ! а ио изласку из цркве на жељу и нозив доброга домаћина Пере Дрљаче, осветио је господин митрополпт његову нову — али врло краспу п честиту кућу ; у 10 г / 2 часа након доручка односно п ручка, кренуо се је г. митрополпг из куће свога угоститеља госнодара Пере Дрл.аче, опростив се с њиме, — благоспљајући њега и његову нородицу, молећи Бога за његов н његове породнце сваки напредак, кад је тако добар Србин и честит христјанин — на жељезну станицу. доклен су га сви честити Србп и други грађани са свештенством пратили ! Његово Внеокопреосвештеиство отпутовало јс уз пратњу (до Костајннце) госноднн предстојника дра. Атанацковића н дубнчког проте Јована Зечевића, на Сиеак, а одатлен ће Његово Високопреосвештенство г. митрополит лађом у Сарајево, те му ми сви од свег срца желимо сретан пут, и заФаљујемо на Његовом доброчпнству: ирво зато — што ништа није од иас на путне трошкове искао, што би њега ирама ностојећем закопу нрннадало, него нам је то онростио, друго зато што је сиромашној чађавичкој општпни у име звона даровао у готову 50 (педесет) Фор. и треће пгго нам је поклонпо толпку очпнску љубав, те се је на наш позив одазвао, п на толикн далекп пут се к нами одаажио доћи и цркву освештатп, на чему му мп на тим племенитим даровима п заслугама као Његова духовна чада срдачно благодаримо, н желимо му — да му свевишњи Бог иадари добро здравље, — те да га међу намп као милога архипастира иодржп још много година на корист цркве и народа, живио ! Благодаримо п свнма са стране нашим мнлим госгпма, којп су дошли да нам иашу црквену славу увеличају, као п на добровољннм прилозима у пме наше новоподигнуте цркве! У Чађавици дне 3. октобра 1888. Црквени одбор.