Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11. и 12.

иречисте Погородицс кроз њсга смо дознали. Он не бијаше са осталим апостолима при погребу мајке божије у Гетсиманској башти. — Дође нослије погреба трећи дан. Нлачући замоли аиостоле да му одкрију гроб, те да цјелива матер живота. Аностоли му учинише по вољи, кад откришс гроб па вслико чудо свнју, пс нађоше тјело св. Богородице у њсму ћо само гробне покрове! — Помолише се Мајци божијој да им покаже пребивалшптс. Она нм се тај дан јави у свој слави п красоти на облацима небескпм, охрабри их на истрајност у апостолској служби и проновједању наукс сина њезиног. — Они јој се поклоннше и рекоше: „Пресвета Богородице, будн нам у помоћи!" Св. аностол Тома настави са особитом рсвношћу проповједање и нролазашс многе земље и градове. У незнабожачком јсдном граду, бп но нарсдбп изведсн у шуму и нрободен копљнма од иет незнабожачки војника; тако он сврши свој богоугоднп жнвот и носта мучсник за истину. Драга браћо! нредуго би било говорити, да вам изређам све труде и подвиге овог св. аностола за име н вјеру Христову. — Ревност св. апосгола Томе, његов обилати рад за раширење вјерс Христа Сиаситеља, иружа нам доста науке, свјетли нам узором којим трсба да идемо по стази живота. Апосгол Тома учи нас, да сваки посао, свако предузећс наше, Богу на славу, домовини, себи и својима на корист, почнњемо и свршавамо. Учи нас да смо чврсти и постојанп у својој ирађедовској вјери. да ју љубимо и цијенимо, па да не клонемо ни онда, кад на нас бједе и певоље насрну, већ да смо по примјеру њсговом, готовн и живот свој за њу жртвовати. Аиостол нас учн да чинимо милостињу невољној еиротињп

која трпи глад, голотпњу н босогињу, — јер се таким прилозима градн „вјечна кућа" на ономе свијету; јасно нам изтиче иред очп врлнне којима трсба да нам је душа окићена, износи нам дуж носги према Богу у блнжњему, пружа нам начине, како ћемо Богу угодити и рајског се насеља удостојити. Ви пак драга браћо, који свстог апостола Тому као заштитника свега Богом благословеног запата дунђерског светкујете, — узмите добро на ум рад и науку овог највећег вашег „неимара" п нека вам увјек у вашем занимању п послу лебде нред очима његове свете ријечи и дјсла. — Поред кућа и зграда које зидате п правите овђе на земљи, наетојте да зидате п опу вјечну кућу на пебу коју ни каква еила и нспогода оборити неможс. Чииећи милостињу и добра дјсла, чувајући своју душу од гријеха, 1Јогу се ускреио молсћи, чувајући своју вјеру п српску народност, иоштујући и уважавајући као највсћу свстипл све уредбе наше св. православне цркве, саградп, ћете себи такву кућу, у којој ће вам сс „пјеват' литурђија оног свјета као п овога." Само тако ћетс ви достојно прослављатп овај празник. Само ћете тако угодити Богу и његовом апостолу којп ће израдити и измолити благослов на ваш праведци рад и занимањо. Честитајући вам овај нразннк, желим да га са свмма вашим укућанима још миого и много година у здрављу, срећн мпру, љубави и слози дочекујете п проводитс. Поздрављам вас апостолским поздравом: „Благодат Госнода нашег Исуса Христа, љубав Бога оца и заједнице св. духа нек буде са свима вама". Амин.

Бееједа на св. Сану. Говорена 1888. у Сарајену од уредника.

Пута који уводи у живот, наставник и нрвостолник и учнтељ био си. Први пут дошавшп св. Саво, отачаство твоје. — земљу гдје си се родио, народ кога сп син био, — просвјетлио си. Породивши твоје отачаство светим духом, науку божију — којуједух свети преко пророка и аноетола спиеати дао — т. ј. св. нисмо, ти си свом српском народу нроповиједао, н тако си ностао учитељ и духовнн отац свога народа. Као што су маслпчна дрва у врту насађена, тако си тп светитељу у мисленом, умном рају насадио и однеговао освећена твоја чеда.

Зато тебе као равна апостолима и еветите љима, почитујући молимо : моли се Христу Богу да нам дарује велику милост" (Тропар.) Православна браћо! Овако свакс годпне на данашњи дан и сриска црква а са њоме и срнска школа, на све стране нјсва св. Сави као светитељу, угодннку, заштитнику и патрону своме. Овако преузноси, велича и слави данас име ев. Саве свака српска христијанска душа, као свога ревног наставника, којп душом п тијелом бнјаше Србин, којч нама говораше слово божије не на туђем већ на пашем Језику ; и који неби-