Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11. и 12.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 175.

јаше само један наставник благочестија, већ и први Архинастир и учитељ н просвјетитељ и отац и родољуб и Апостол народа свога, па и бранитељ лијене најчистије и најистинитије вјере православне и цркве Христове. Укратко да речем: Св. Сава у иравом смислу бпјаше образац смијерности и нобожности, образац слога, мира и братске љубави. Ссаки од вас благочестивих слушалаца у овом свстом храму слугаао је на овај дан о животу н дијелпма свога просветитеља, те и свак зна о ово.м многозаслужном претку народа нашег. Сваки зна да је св. Сава био син из дома славног Њемање, син првог српског краља СтеФана. Сваки од вас зна да је св. Сава још у 17. години свога узраста оставио п родитеље и дом очин — све усладе дворске раскоши, па отишао у св. Гору и цримио чин свештенико-калуђерски, и да је тамо у Атонским горама у манастирима изучио се и принравио се у свима врлпнама хршнћанским и богоугодним дјелима. Сваки од вас зна, да је свети Сава цио свој потоњп жпвот провео у средини свога народа, да је подизао богомоље а поред њих и школе, да јс постављао духовне учитеље и пастпре — еппскопе, а највише да јс обраћао пажњу, да у народу српском цвијета просвјета, морал п лпјепо православно благочестије. Намјера ми није данас да вам у опширности оипсујем жпвот, дјела п заслуге нашег просвјетитеља Саве, ја изабрах други предмет данашњем го !!Ој )у моме, који је намјењен вама православним рОдитељи, који сте Богом обдарени са милим нородом — невином дјечпцом п подмладком. Апостол Павле, иишућп Тимотеју у нрвој посланпци својој (4—8) сјетује хршнћане: „да се повинују вјерп и добром учењу, а п о г л а в п т о д а о б у ч а в а ј у е е б е у благоч естпвости", па између свега каже : д а ј е тј е л е с н о обучавање м а л о корисно, аблагочест и в о с т ј е к о р и с н а з а с в а ш т а п м а ј у ћ и о б е ћ а њ а ж и в о т а с а д а њ е г и п о т о њ е г. Старање родптеља о тјелесном обучавању дјеце св.Павле неосуђује, на и сама наука хришћанска као и прирада људска налаже родитељима да се они старају о тјелесном васпитању дјеце своје, и да су дужии његовати живот тјелесни свога порода наравно у колико то зависи од родитељске љубави, увиђавности п знања. У правом смислу Аностол Павле поучава и говори родитељима: „ да тјелесно обучавање пеће имати нпкаква з н а ч а ј а, а к о р о д и т е љ п н е о б р а т е о з б п љ н у па.ж њ у и н а д у га е в н о о б р азова њ е и в а с н н т а њ е с в о ј е д ј е ц е . То је смисао апостолске поуке, коју вам сада сиоменух; и родитељима је дужност, иоред тога што желе да су им дјеца тјелесно здрава п иапредна, — да се са највећом озбил.ношћу и љубави старају и о душевном васпитању дјечијем. •—

На дјецу много утичу добре науке и савјетп, те да би родитељи своју дјецу као што треба душевно васпитали, ноглавито у духу вјерозаконском, света је Дужност сваког родитеља, да својој дјецн лијепих поука, моралних прича и примјера нриповједају: разумије се у толико у колико су то дјеца кадра схватити и разумјети. Учећи дјеци јога из малена на нобожност и размпгаљање, навнкнуће се на све гато је добро и племенито, јер дјеца су као вита стабљика, па су кадра прегнути се на свако добро дјело и посгунак, те кад одрасту, тегако га је носле удегаавати по својој вољи. Право вели мудрп Сирах : „пмаш ли д ј е ц е , а т и и х у ч и п II р и в и к а в а ј ј о га п з малена. Но многн родптељи држе да је за дјецу рано учитп их и душевно их васпитати, док су нод кровом њиховим, па нестриљиво чекају да се дјечијех несташлука, упорства и ненослушности ослободе, и радују се кад своје дјете у гаколу даду, велећп: „смирих велику бригу, дадох дјете у гаколу, да се тамо учн и васпитава, нека учитељ води надзор и бригу над њим, нек га дотерује и упућује на науку и владање, па ће добро ироћи, као што сам ево н ја Фала Богу добро нрогаао." „Моја је брига да своје дјете прерани ми одјенем, а и гато год имања да му погаље мене оставим." У неколико је оправдао тај навод родитеља, и гакола је корисна свакоме, и да,ј Боже да сви родптељп уредно гааљу дјецу своју у школу. Исгпна јс да школа има срестава за развијеће умне н моралне снаге нагае дјеце; али искуство нас довољно учн, да ннкакве најразумније мјере од стране гаколе и васпитача њеног, немогу имати благотворног утицаја на ону дјецу, која су из породица, које нејмају у себп моралности хригаћанске, јер морална начела, која се проновједају у гаколн, немају готово никаква утицаја на ону дјецу, која су из нороднца, у којој је изгубљена свака моралност; из узрока тога и није су умјесни пријекори на ову или на ону гаколу, као гато већином неки родитељи говоре, и учитељу у кривицу стављају, гато оу им дјеца рђава владања, и недовољна успјеха у науци. Потврђена је истина из искуства образованих отаца и матера а и учитеља, да на роднтеље пада велнка кривица и одговорност, ако су пм дјеца неуредна, непобожна и раскалангаа. п ако нпсу усвојила у дому родитељском добр' "ранс марљпвости хришћанеке и доброг вае. г ч.а. Не вриједи ирикунљати блага п богаства, а нестарати се, да се дјеца духовног блага, побожностп и врлине у аманет остави. Богатство је с' правдом стечено лијена ствар, али је још љепгае васпитање у духу вјере н цркве православне. Оно је вигае средство за жпвот, а ово је накит, који краси и уздиже човјека, као створење морално. Благо ти се оном родптељу, кад му дође суђен час мријети, и кад рећи може: дјецо! ја