Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 176. ' Д.-Б. ИСТОЧНИК Бр. 11. и 12.

вас благосивљам, и остављам вам таковог имање, које вам иикад и док сте год живи пропасти неможе, нити вам га ико одузети може, а то је моралнохришћанско васпитање и изображење. Па дај да себе запитамо бл. родитељи, да ли смо се постарали, да своју дјецу још из ране младости поучимо, како треба познати Бога творца ? да ли смо им улили у невина и млађана срца њихова ноштовање и љубав према Богу и ближњему? да ли смо им кад год објашњавали заповјести божије, и показивали им у чему се састоје све добродјетељи хришћанске? да ли смо им објашњавалп шта је добро а шта је зло, шта неваља а нгга треба да чине? да ли смо нашу' дјецу уиутили на истину нравду, вриједпоћу, поредак п умјереност? ЈесМо ли им кад год представљали и показивали све ужасне примјере и посљедице рђава н норочна живота? У кратко, да ли смо се иостарали васпитати нашу милу дјецу Српчиће п Српкињице у духу хрпшћанске моралности, побожности и благочестивости ? Напосљедку, да ли знамо и иредпостављамо, ако нашу дјецу неваспитамо, и неупутимо на све врлине хришћанске побожности п благочестивости, какви ће кад одрасту — они бити чланови иородица, друштва, цркве, народа и домовине своје. Да неидемо далеко, примјера имамо међу нама, те видимо и оиаквих људи, којп су заслепљени и заражени грубим и одвратним страстима и иороцима, који упропашћују душу и тјело. Неналазили са ме!)у нама и такових људи, који хоће да преваре, да притворно ласкају, да опадну и оговоре, свога олижњег, да срамне ријечп говоре, да псују, да се криво закуну, и да омаловажавају неке религиозне и црквене установе. Па одкуда је све то? Нп су ли то посљедице неправилна васпитања још у младим њиховим годинама, док су живјели и развијали се под кровом и надзором родител.а и старатеља својих ? ни су ли то илодови само тјелееног обучавања на штелу ума а без духа моралности и васпитања хришћанског. цоглавита је дужност родитеља да своју дјецу још из ране младости најпре упознају са Богом и божијем законима. Неваља нам престављати Бога као страшило, што то чине многи родитељи, на у за сваку ријеч употребљују име божије, да тиме застраше дјецу своју ; него ваља им Бога престављати у његовој доброти, благости и милости. — Родитељи еу дужни да се разговарају с' дјецом својом о великим дјелима божијим н. пр. у прољеће о умилном и пријатном ваздуху ; љети о обилном растењу и сваковрсним усјевима; у јесен о многим и красним плодовима; у зиму о голом дрвећу, замрзнутим водама. и. т. д. Поред тога ваља родитељи, да своју дјецу увјек опомињу на Бога, да их уче, да се чувају гријеха, и да ни један дан не пропусте заповјести божије извршити; да их упућују да се у радости и у жалости Богу обраћају, да му се моле, и од њега милости просе на сваком мјесту, у јутру,

у вече, нре и после јела, п нри сваком ночетом и свршеном раду; а особито да их у цркву шаљу. Колико се год од родитеља иште да своју дјецу поукама и морално-религиозним приповјеткама ноучавају и обавјештавају, толико се још више тражи од њих, да својој дјеци и примјером и ријечима и дијелок иредходе, јер иримјер много вриједи, а и нословица наша вели: дјеца чине што виде од оца и мајке ! какав отац такав и син, каква мајка таква ћерка. Ако дјеца чују да родитељи непристојне ријечи на уста пуштају, ако виде, да им се отац и мати свађају, а по кад кад и иотуку, зар то неће и дјеца чинити. Ако мати неради ако није побожна, вриједна и штедљнва домаћица, ако дане проводи у бсснослици и моди, ако у кући у цркви и при састанку једна с' другом иретресају туђе послове, и рачуне воде о ситници варошкој, зар јој кћи таква битинеће? а зар отац мисли да ће му син бити добар н н уљудан, и да ће имати љубави наснрам ближњега, кад пред дјететом другога псује, грди куне и опада. кад свога ближњега исмијава и завиди му ? Зар ће му син бити побожан, ако види оца свога, да ријетко у цркву иде, да се ии кад Богу не молн, нп кад легне, ни кад устане, да се ни код не прекрсти ири јелу и каквом послу. Од тих мана као и других, које овдје немогу изнашати, јер би отишао далеко, — треба да се родителш чувају, ако мисле добра својој дјеци и желе да су им дјеца васиитапа у побожности и добром владању. Поред обавјештавања, поуке и уљудног примјера, треба да су родитељи према својој дјеци увијек на опрезу, п да бодрим оком на дјецу пазе и чувају их, да не виде и код других људи, никаква неупутна и рђава примјера; да се без очевог и материног надзора не скитају и тумарају. Једном ријечи, родитељи треба да своју дјецу закл.анају од сваке рђаве ирилике, рђаве и пустошне дјеце и друштва. Тако радсћп бл. родигељи можемо се с пуним поуздањем надати бољој и нараственој дјеци; тако радећи родитељн ће заслужити од своје миле дјеце љубави, ноштовања и признања, тако радећи дјеца ће добро васпитана послушношћу п услугом одужити дуг своме оцу и мајки. Благоти се родитељима који се брину о тјелесном а поглавито о душевиом васпитању дјеце своје, а не благоти се онима, који тај свети нозив и дужност напуштају и олако држе и непаште се за своју дјецу, јер се тим неодужују ни Богу ни цркви, ни народу своме. Примите бл. и православни хришћани ову духовну и искрену ријеч на данашњи дан нашег свенародног светитеља и наставника, и иомолимо се св. Сави нека би умилостивио се код престола свевишњега Бога творца, да својим молитвама учини, да очеви и мајке српеке своју дјецу вас. питавају у побожности, благочестивости и свакој врлини хришћанској ради блага цркве школе и народа свога.