Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 70

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Само се у тој кући баца е' лица копрена незнања и мрака.; ту се моћи душевне развијају и оснособљавају се за сваки корисан рад. Дакле гледај Хришћанине, да неостављаш чедо своје слијепо код очију „ Ј е р н е м а г о р е г с р а м а нистида нег чеду своме недативида" (вели 3. Ј. ј.). А теби драга Хришћанко — мајко свога Српнета — шта ти захтјеваш, ду ти препоручи твој духовни отац? Измеђ' свију твојих дужности, којима тп имаш да одговарага, препоручује ти твој свештеник особито дужност васпитања дјеце твоје. Васпитај синка свога нека љуби Бога онако, као што је то чинио и прекрасни Јосиф , који ни онда, кад га браћа шћедоше убити; ни онда, кад бијаше продан у ропство властнику миеирском Пентефрију ; ни онда, кад га блудна жена обпједи, Да јој шћаше образ оцрнити ушл,ед чег и тавнице допаде, — ни онда велим непоколеба се у љубави к' Богу. Али га Бог за ту л.убав обилато награди и то тијем, што га постави највишим достојанствеником земље мисирске. Даље, научи га нека љуби своје отачаство, као што је и Шпартанка учила свога синка ; научи га онако, као што учи и сестра твоја дична Црногорка та српска Шпартанка, своје мило Црногорче соколећи га да чува своје соколово гњездо од дивљих грабл.и-вих тичурина. Научи га нека луби мило Српство. Учи га нека луби правду и истину, као што је и мајка Краљевића Марка: „Сине Маркоједини у мајке, немој сине, говорити криво, ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинога".

Ако будете моје добре жеље и савјете усвојили п по њима се управљали и Бог ће еа висине својег прпјестола на вас погледати и бићете срећни и напредни. Друга жма вашег пастира је, да вас промисао божија буде штитила од сваког зла и да вам унаприједи вашу срећу. Нека вам Бог благослови ваше труде и подузећа, да вам сачува ваше здравље, вашу срећу, част и пмање. При растанку моме још се и трећа жеља рађа: Да ме свагда у вашој милој успомени уздржите и да ме се сјећате. Кад су ме многи труди и тегобе службе моје дотле доводиле, да клонем духом, оживл>авала ме је мисао на добру успомену, коју оставља човјек пошље себе кад је свјесно одговарао позиву своме. Ја говорах често сам себп, и ако се трудиш и много подносиш не клоии духом и не губи се, они, за које се тп трудиш п подноспш тегобе, спомињаће тебе и пошље, кад се од њих растанеш, благосиљаће те и молиће се Богу за те. Да ли сам и колико сам вам од користи био, то ја не знам, сам Бог зна; но само чистом савјешћу могу рећи, да сам вам увијек добро желио и настојавао, да ни једна од повјеренпх ми душа не буде изгубљена. Па бар за те добре моје жеље опомените ме се и молите се Богу за ме као што ћу и ја за вас. Ево дође час кад вам морам с тужним срцем рећи : С' Богом мп остајте старп и млади, богати и сиромашни, мали и велики, сви ми с Богом остајте моме срцу никад незаборављени. Божија благодат нека буде с вама сада и увијек. Амин. Говорио Ђ о р ђ е Г р а б е ж, богослов IV. год у Рељеву при практпчном школском вјежбању у проповиједању.

Надгробпа рнјеч цријестожшашљеднику Рудолфу. Сачинио н говорио Митрополит зворнички Дионисије Илијевић, приликом помена за душу високог-покојника у катедралној цркви тузланској, 24. јануара 1889. г. Оудцн Лвбмирк (^кшт^ НироЕк кћ Хскриш^к и вен /И$;ки Тсраил ^кки изншогсшд; аклч кидстелннћ келикк гмдг ек сеи денк ко 1сраили, и коздкиже Царк гллск скои и плакаше надк гроко/нтч еги>, и кси лкјдн гмакаша ЛкжирНг." (2. царств. 4. 1. 3. 38 и 32.) т. ј. „Умре Авенир у Хеврону. и сав се Израиљ смете; јер је војвода п то велики погинуо данас у Израиљу; а цар

поднже глас свој и плака на гробу Авенирову, плака и сав народ". Тужна впјест, која се је од неколико дана овамо разгласила по свима крајевима богохраниме Аустро-угарске монархије, заронила је свачије срце у неописану жалост. — Јединац и пријестолонашљедник нашега премилостивога ћесара и краља, РудолФ, једина узданица очина