Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 5

Д.-Б.-ИСТОЧНИК

Стр. 73

љеговијех постављени су многи намјесници, коЈп су уједно л.екари за болеснике и богал.е, а и брагањенице спремају путницима на пут. Степеница, по којима се путнпци пењу и улазе у зданије, има врло много, а осим тога уза сваке пма и спореднијех, које су понајвигае уске и мрачне, да се без вођа и туђе помоћп не може ни крочнти а нарочпто у почетку. Ту је зграду градио најмудрији Неимар нарочито за то, да би се само помоћу Шеговом могли путницн пењати и узаћи на небо у сами рај. Чувши то све, Хригаћанине, ти би без сумње пожелио да и ти будега тамо у том зданију, у које овај пут води. Али хоћега ли тн у том случају учинити све онако, како треба ? По себи се зна, да прије свега морага доћи до тог зданија, па га добро разгледати и о свему распитати управитеље т. }. како о самом зданију, тако и о значају његовом, и о томе, како и куда се улази у њега, н т. д.; а управитељи ће ти драговољно казати све, гато је за то најпрече. Па ако си учен човјек, онда иди самој згради, разгледај је са свиЈу страна, да ли је подигнута на тврдом темељу и да ли је у стању да издржи не само тежину зграде него и онијех, који улазе у њу. Ако ли си пак врло учен онда потање разгледај и саму грађу, од које је зграда направл.ена, дознај и прави разлпку, а разгледај све оно, гато се очима виђети може; у посматрању н испитивању можега употрпјебити и нужне алате. Онда пак, кад видига и увјерига се, да је то зданије тврдо и јако и да може потпуно одговарати своме значају, онда оставн свако даље пспнтивање, а код врата прислонн све своје алатке, којима си пробао, због тога што ће ти само сметатн а не ће тп ни требати; па без сваке сумње ул>ези унутра у саму зграду, п пођи не застајкујући, не бојећи се да ћега се намучити пењући се, па и ако је пут мучан а нарочито у почетку. Пети се на небо мучно је, но пут нас води право туда, куд треба да навал-ују сви л>уди, к Ономе, којег су сви кроз свој живот дужни тражити. Унутра у тој згради срегаћега сапутнпка, с којима ћеш упоредо ићи, н видара, ако би случајно пао и повриједпо се; наћићеш н онијех, који дијеле рану, која је нужна на том путу; наћићега и вођа, који пут показују, и наставника, који ће ти показивати све, гато треба. Њих ћеш налазити и сретати све дотлен, док се не сусретеш са самијем домаћином н го-

сподарем ове зграде. Него да би гато прије н безопасније могао стићи до на крај тога пута, најбоље је п најпоузданије предати себе и све своје ВОЛ.Н господара и домаћина. Реци ми: да ли би паметно учинио оттај човјек, који би умјесто да разгледа зграду од самога темеља, па доклен оком схватити може, разгледао је или боље тек посматрао са врха који залази у облаке и простире се између неба п земље, онако површно, пли по својој охолости или угаљед самопоуздања, или по своме -јогунству? И не би ли лудо чинио она,], који би горе у висини видио један дио здања, па или не знајући, или не могавгаи разгледати како постоји, почео би нагађати о њему и по томе закључке чинити о свему здању, находити му махне и говорити да има штогод сувише онђе, гдје се због претјеране впсине једва и сама зграда замјеритп може? Или такођер, да ли би од његове стране било нерасудно па и криво, кад би он нншта не разгледавши, него само ушавгаи у дворигате тога здања, наједаред почео по којешта да куди у њему, па и др.уге почео да увјерава. да то здање није чврсто нити од пријеке потребе? Или, у мјесто упутка и закона домаћинова и неимарева почео пстицати своја упуства и мудровања? Но, изгледа, да би онај наЈлуђи био, који истом тпто би уљегао у двориште, одустао од намјере, и не само да не би жудио да уљезе унутра у зданпје, него не би шћео ни да га ма како било разгледч. Дакле, ко одпста жели тамо, куд нас води пут, у том здању бптп, доста му је то, ако се увјерп да је чврсто и утврђено на јаком и не помичном темељу, и да га ннјесу правиле руке обичнпјех умјетника него руке великога неимара, који је својом крвљу прокрчно и очистио пут у Н>ега, и еам собом први у њ уљегао. Доста ти је само о том увјерити се а за остало т. ј. зашто је оно тако направл 5 ено а не другчије, плп, по чему се оно ту а не на другом мјесту налази, — не треба ти се брпнути, до тебе само стоји, да се предаш вољи и жељи господаревој, па надом у његову помоћ и љубав спрам нас у својем срцу, нћи к ЈБему и за Нјим , а ићи онако како Он заповиједа. Да примијеннмо ову причу к Хришћанству. Здање саграђено на земљи, које се хваћа до неба, наша је православна вјера. Неимар домаћин јест Псус Христос, а намјесници су чувари и учител>и цркве или православног хришћанског народа. (Наставиће се.)