Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 72

Д.-Б. ИСТОЧНИК

да псфеш по вољп п заповиједп његовој), како ћемо сад показати овдје ниже: Иеус Христос рече: „Ко хоће да пође за мном". Ево шта те ријечи значе. Исус Хриетос никог силом не нагони иити кога принуђава да преко своје воље запристаје за РБим. Он не ће да су Његови ученици робови, или који сами од себе немају на то жеље, него хоће, да сам човјек од своје миле воље и без икаквог нагона, себе са свијем Бзему иреда, јер у царство небесно улазе само они, који сами од себе зкеде да уђу. Хришћанине ! Спасење или иропаст зависи од сопствене твоје вол>е. Господ тн је џо Својој неисказаној премудрости и љубави дао слободу да радиш што год хоћеш, па не отима од тебе овог скупоцјеног дара. Па ако хоћеш да пођеш за Исусом Христом, Он ти показује пут у царство небесно и готов је да те помаже„у ходу на овом путу; ако ли не ћеш да идеш, стоји тп до воље, нико те не нагони нити ћете наћерати. Али пази, да се не оглушиш и не занемарпш позив Исуса Христа и такву милост Бзегову. Исус Христос по Свој т _шд икој благостп дуго и ~дуго куца на вратима срца свакога човјека, не би ли му пробудио душу његову и узбуди у њему жељу за спасењем; али тешко ономе, од кога се он најпослије окрене и остави га, и кога отури од Себе као изгубљенога сина, којп пропада. Те тако, ако хоћемо да пођемо за Исусом Христом, треба да најприје пмамо за то сопствену вољу, жељу и одважност; а да би имали жељу да пођемо за Њим, тре^.а да знамо куда ћемо, какав је то пут п шта је нужно за тај пут. Али, како ћеш подјамачно знати оно, што не ћеш да знаш, или што сп тек онако мало и површно научио? Па за то прије него ли што пођеш за Исусом Христом, мораш учинити ово: 1.) Треба да пажљпво проучиш св. основ Хришћанства то јест књиге св. ппсма, на којем је основана наша православна вјера; да дознаш одкуд су произпшле те књиге, ко и кад их је написао, како су се сачувале и дошле до нас, п зашто се оне зову „божије и свете" и т. д. Али св. књиге треба испитивати срцем без сваког предубјеђења, искушавања, по истини онако како но је, а уз то не прелазећи границе до којијех ти ум достиже; т. ]., да се не трудиш да проникнеш и сазнаш и оно, што Бог по својој премудрости држи од нас скривено. Овако испитивање о вјеЈзи не само да није нимало противно

вјери, него је, шта внше, стављено свакоме Хришћанину као најпреча дужност, да кад постане пунољетан позна тврђе и боље своју вјеру; јер онај, ко не зна темељно својс вјере, тај је хладан и равнодушан спрам ње, те често упада у празновјерије или невјерије. А колико је Хришћана или боље рећи колико их је, који су у пме Исуса Христа крштени, па су пропали и пропадају само за то, што не хтједоше или не ће да се обазпру на темељ наше православне вјере! Не можс се онај изговорити на страшном суду, који ту дужност занемари. Но нијесу сви л,уди у стању да подједнако испитују вјеру, него сваки испитује ју онако.и у онолико, у колико је способан, по својем знању и наученостн. Тако н. пр. ученији може и мора обратпти своју пажњу на историчне догађаје, који доказују постанак и пошл>едице вјере; на дух и смисао св. писма, и т. д. А неучнијп и простпји човјек мора питати наставнике и учитеље цркве, да му они протумаче, јер су они дали обећање да ће учити о вјери, коју су онн још од дјетињства свога проучавали и сав живот свој погветили изучавању вјере. 2.) Кад дознаш и увјериш се, да је православна наша вјера основана на св. писму, а не на измишљотинама и мудровању, и да је свето писмо права и иртинита ријеч Божија, коју нам је открио дух свеЦт преко пророка н Апостола.: тад не испитуј даљл оно, што нам није откривено; повјеруј без поговора, сумње и мудровања свему ономе, чему учи св. писмо; не слуптај никаквијех људскијех разлагања п тумачења о оном, што не може човјечији ум да докучп. Па ако тако чннио будеш, онда ће твоја вјера бити права и истинита, и примићетп се као оправдање и за заслугу. 3.) Па најпослије, постарај се да имаш и подстакнеш у себи жељу, да се онако владаш, како св. пиемо учн. Ако ли пак немаш те жеље, онда се обрати самоме Исусу Христу н топлом молитвом иштп од Љега да се у теби породи таква жеља. Но у толико још више немој да се затежеш, кад те благодат зове на пут спасења. Све што смо овђе до сад навели, објаснпћемо овом причом: Чуо си, рецимо, да се у неком оближњем тп мјесту находи грдно велпко зданнје, које у висину стрши до у саме облаке неба. Улазак у то зданије сакривен је, па док се не покаже, не може га свак наћи. Да пут показују и водс путнпка по зданију и до најскривенпјнх кутпћа