Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 212

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 13 и 14

од н.их умре , .ио^в се најприје извадити трошак за погреб, за душу (парастосе), а остало имање •иокрешно и неиокретио има се иодијелити на три дијела," те 3.) Један дијел има се одредити за фонд Митроиолије или Еиискоиије, којим (рондом имају се куиовати неиокретна добра за митроиолију, и иостеиено да се умножавају приходи, којим Ле се ириносити ириход за Архијереја; и иослије тога када се умножи да се расиоложи на отиже иолезне и корисне цијељи ; б) Други дијел има ирииасти за сроднике умрлог; а в) ТреКи дијел иргшада Великој Цркви, од којег да се куиују неиокретна добра, како је веЛ наведено гита се има са ирвим дијелом оставгимине умрлог Архггјереја чгтити. Ако је пак умрли Архијереј нашљедио какво имање од његових еродника — које треба да се посвједочи — онда може имати важност његов тестаменат. Ако пак не остави тестамента, онда ће се све његово имање раздијелити у трн дијела, као што је већ речено."

У 11. и 12. тачци овог прописа објашњује се опширно односно овог питања. У 13. тачци стоји ово: „У случају када које свештено лице клирик умре, онда треба да четири лица првенаца из црквене општине, и четири свештеника да имадну попеченије пописати његове ствари, запечатити и оставити на сигурно мјесто а по том јавити ГГатријарху и цркви којој припада да им даду упуства, а нико те ствари не може узети без дозволе и одобрења." Колико ми је познато и у карловачкој митрополији и по другим дијецезама у АустроУгарској монархији одно сно овог питања и оставштине умрлог Архијереја овако се распоР е ђУЈ е : а) „Ако владика или митрополит умре без опоруке (тестамента) онда његова маса спада у народни Фонд и ; и б) „Ако владика или мптроплит остави за собом опоруку (тестамена т), слободно му стоји својој најближој Фамилији (сродницима) половицу свог иметка (оставштине) тестирати ; друга пак половица његовог иметка припада народном Фонду." Ђ. П.

Бесједа на пренос М01 Говорио у Рељеву проФ. Т. Алагић, 9. Драга браЈ>о, мили роде српски ! Царска милост, а доброта и дарежљивост госп. барона Феодора Николића, подигла је ову свету кућу, а нашу светињу; отворила је извор, на коме се напаја српска душа и наслађава у побожнпм пјесмама, и топлим молитвама Богу Творцу, за здравље и спасење своје и својега ближњега. Увјерен сам, да сте и ви, као и ми радосно ишчекивали данашњи дан свијетлога торжаства ; знам, да је многи од вас посегао из далека овамо са оцем или матером, са братом или сестром, са женом и ђецом, да се помоди на овоме светоме мјесту свемогућему Богу и његовоме великоме угоднику, светоме оцу и чудотворцу Николају, и да у духовној радости прослави спомен преноса чегпшр^. и .имогон/к/нкнм^к моштију овога светитеља. Мило ми је, да вас сваке године видим овдје у лијепоме броју, а ове године понајвише. Бог вас благословио и данашњи празник! Бла-

1тију св. о. Пико.лаја. маја о. г. као на дан црквене славе. годаримо Богу, ово је већ четврта годпна, како се скупљају овдје и лијепу славу славе браћа по вјери и по крви, и тпјем показују, како пм искра божанствене науке загријева ум и срце. Знам добро, да ће вам свјема бити драго, ако вам кажем, ма и у неколико рпјечи, ко је био св. Никола, и шта је њему највећа светиња била. Свети отац Николаја био је владика тамо у Анадолу, са стране, од куд сунце грањива; био је познат свему Хришћанству као светац; био је образ кротости, правило вјере, због чега га је и прославио Бог овдје на зсмљи, и дао му моћ, да чини чудеса, да избавл,а од смрти, да буде помоћник онијем, који неправедно трпе; да буде заступник и избавитељ путника. За ово га и призива наш народ ријечима: Помози с в е т и Н и к о путниче! — Кад га је позвала божја милост у своје небеске дворе, његови земни останци бише пренесени из Мира, гдје је владиком био, у град Бар; тамо почива св. Никола тијелом, а духом је свуда, гдје има добрих