Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 13 и 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 213

душа, па и међу нама овдје. Света мати наша, православна црква, данас нам баш проповиједа о томе свсштеном догађају, о преносу Есовчега са његовпјем тијелом. А гата је највећа светиња била св. оцу Николају ? Чему је он највише служио ? Одговарам: Света православна вјера. Цијелога својега живота борио се је овај светител, за чисту науку Христа Спасител.а, за свето православље. Па како ми овом приликом, да не споменемо то најдрагоцјеније благо међу л.удима на свијету, вјеру православну, вјеру, која нас је штитила кроз толико вијекова, од грома и накла? Л кад споменемо то највеће добро овог свијета, онда треба, да помислимо и на пређашње хришћане, своје претке; очеве, ђедове, прађедове; па онда да пођемо од рбих на њихово потомство, на њихову дјецу. Вијенац су старцима унуци, а с л а в а синовима о че в и њ и хо в и, рекао је премудри Соломон (Приче 17: С.) Заиста, љубезна браћо, ништа л,епше нема на овоме свијету, него, кад су дјеца ва-Ђана ; кад су добра и благодарна родитељима и свакоме својему добротвору. Али синовн данашњи, рекао бнх, да имају више да се похвале са својим очевима, него што ће имати њиховн сннови шњима. Нншп старп били су тврди у благочашћу, богати у врлинама. Наши су очевн слава наша, образ живота нашега. Тврдо су држали своју православну вјеру, свагда су готовп били, да и крв своју за њу пролију; често су долазили у цркву; добро су познавали богослужење и обреде црквене; знали су језик, на коме се врши служба у православној цркви, и љубили га као свој рођени. Дуго су се молили, дању и ноћу; чптали су св. Јеванђеље, жнвоте светпјех, списе св. отаца, па су за то и разумијевали своју вјеру, познавали догмате и правила хришћанскога жнвота; у њиховоме домаћем животу, сваки се посао с' молитвом почпњао и свршавао ; у породичном животу владао је потпун ред, млађи је слушао старијега, дјеца су слушала и поштовала своје роднтеље, браћа су се слагала међу собом, међу мужем и женом била је истинита Л :>убав и приврженост. Да ли је данас тако ? Разлшслите и разаберте, молим вас сами, иа ће те се увјерити, а знам, да је многи од вас већ горко п искусио, да није тако данас. Далеко би отишао, кад бих

вам ређао све махне данашњег нараштаја; знате и видите их без сумње и сами. Али божја промисао бдила је увијек над нашијем главама, а и бдиће све дотле, док се Г0 Д будемо чврсто држали великога дар-т њезина, православне цркве Христове. Велико је то нашљедство, браћо, православна вјера! Само онај може се назвати истинитијем сином Христове цркве, којн чува тај небески дар ; тај је на правоме путу спасења, за њега су отворени пзвори благодати божје, њсгова је вјечност и блаженство. Послушајте, како довикује апостол онијем, који право.-лавно вјерују: 1!к1 ()од г к нзкран г к, Ц<)рСКОЕ СВАНЦНЈе, ЛЗКПГК СКАТ Г К, ЛИ5ДН 1ш;нок/ШН/|\ (1. Петр. 2 : 9.). И за тијем: П о с т а р а ј т е с е још в е ћ м а, д а с в о ј у службуиизбор утврдите (2. Петр. 1 : 10). А други апостол, похвала вјере, божанствени Павао громким гласом довикује : Пазите, стојте у в ј е р и, м у ш к п с е д р ж и т е, утврђујтесе(1. Кор. 16: 13.). И на другом мјесту благо нас савјетује ријечима : Ис п у н и т е м о ј у р а д о с т, д а ј е д н о мислите, је дну љу бав имате (Филиб. 2: 2.). Б е з в ј е р е н и је м о г у ћ е у г о д и т и Богу, говори св. писмо (Јевр. 10: 11.); а без и р а в о с л а в н е цркве н е м а спасења, нема другог пута, којиводи у ж и в о т в ј ечнн. — Иините дакле своју дужност; мислите при том увијек на свој подмладак, јер на њему свпјет остаје. Улпјевајте му најприје праву и топлу побожност; да сазна свету дужност, како треба отаџбнну и народност љубити, као нешто, што је Бог дао, и да је за њих готов, да принесе и најтеже жртве. Добрим примјером својим олакшаћете себи посао. Чувајте и себе самп и опрезно живите, јер има лукавијех људн (2. Тим. 3: 13.), лаживих учитеља, који доносе јерес погибелн (2. Петр. 2: 1.). Не слушајте учење, које је Богу протпвно. Уклањајте се од саблазни и разнијех гадалука, презирпте лукаве обичаје, своје лпјепе држите, н не поведпте се по духу времена. Многи ће од вас, може бити да помисли и у себи п да рече: „Тешко је то све нспунити". Признајем и сам, да је тешка борба у данашњем свијету и вијеку, али треба и то да знамо, да без борбе нема побједе. А ко пане у тој борби, тога ће Господ подигнути, н узвпсити га. у царству својему небесному — Амин!