Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 19 и 20

Д.-Б ИСТОЧНИК

3 Стр. 82б

На другој страни овог нстог листа стоји надпис оваки: пл ск"кта и кожк-кмна книга глаголедгк лмекник г к престје кцс исга кокеджна претиа клацс наше кце ; у ове исте књиге на задњем капку стоји надпис овај : аз г к наннсах г к сергие паакшић л\ца акгбста а година се незна Трећа србуља, празнична минеја на истој стоји написано на првом капку: сја ста и кожесткенна кннига зоцлгк зсин аот^а (1747.} Четврто, осмогласник са старо-славенским сдовима не зна се кад је штанлан, а на задњем капку стоји рукописом написане године 1774. Пето, Србу.1.а за мјесец Децембер, на првом листу празном стоји овај надпис: на 1777. а1'кца штокра на 20 бкандж (нејасно ова ријеч) крстисе иоан'к син иикана кбкокнча и н-кгоке жене законпте кожице ки косгцшелиппгк н01гк ЛАакснл \тч кричка парок г к поп г к сјл\о кричка 8 стои петки. — На другој страни истог листа стоји овај надпис: Писа н8л\ертч по календарб (стоји двије ријечп не јасне) капелан Макарие н ристо с кратолгк Никодил1ол1 г к Кнежекнћелп\ 5 лист^ Дерниш8 л\аи — кз — (27) 1724. А више надписа надазе се „пшФре", азбука са тачкама. На задњем дисту нсте књиге стоји овај надпнс к г к л'к, ^ Р ^ ј . 7160. (по чему је књига стара 237 година) писае сја киига иа рец'к 0еХ^ние ин\-рал\8 стго ар\јера нчк>ткорца \ва николае писа сл\рени ерл\шна\ исаиа. ^леипчфвцк з^ллчвра. -— Ово је написано од поменутог који је сву књигу написао. Пошто није никаква записника бидо, да се зна бар у некодико за имена кадуђера, који су у овом манастиру жнвиди, отишао самкод Миде Маријановића старца од 100 година из седа Кмећана бдизу манастира, којп ми је по предању приповједио да су му познати сд.едећа дица :

Архимандрит (Пакомије) Пузић из седа Радманића. Игуман Танасије Мијатовоћ из Краине. Сидвестер Мидетић из Јапре, Хаџи Мелентије Мариновић из Јајца, Мојсије Тадачковић из Медне. Проигуман Максим Кондић из Трамошње, НеоФит Вукојевић из Сратинске, Паисије Падачковић из Медне, Медентије презиме непознато. Гаврид презиме непознато, оба из Жупе, СераФион Гвозденовић из Раткова, Медентије Једић I. пз Тимара, игуман Деонтије Карапетровић из Рекељића, игуман Диониси]'е Вучковић из Дабра, Стеван Бановац из Видуса, СоФроније Кондић из Трамошње, Архимандрит СераФим Чекић нз Слабнње, Пократдија Скендерија (Берић) из Суботице, Висарион Петрнћ из Кнежпоља, Медентије Једић II. из Тимара, Исаије Костић из Лужаца и пропгумап Партеније Давидовић (Перо Дедић) из Крувара. Од горе поменути био је: Игуман Дионисије Вучковић у заточен .у преко тридесет година. 1Бегов син Коста Вучковић живи и данас у Спл.ету у Дадмацији као врдо богат и на гдасу трговац. Медентије Јелић I. погпнуо је у Радманићима. А НеоФита Вукојевића објесили су Турци у Бањојлуци, а одма посл.е тог несретног сдучаја напукао је зид пркве манастирске и двије године тукао ]е дед и бида глад у околини манастира. Ово сам сад описао при мом кратком бављењу у манастиру Гомионици, а још има што какви стародревних и знаменитнх ствари које ће се кашње у своје вријеме доставити у нстом листу. Јован Новаковић, парох бистрички.