Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 378

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 24

После тога дошао је овде неки калуђер Данило. Биојеу 17У0 тијем годинама, по некијем његовим запискама. Био јс вјешт правити иконе; осим млогије икона по кућама, насликао је двери и двије престолне иконс у Гостовићкој цркви. Незна се куда је одавде отишао; а како кажу био је десетак година овуда. После њега око 1800 те године, запопио се поп Симо (кажу да се звао по матери : Аничић) из Возуће. Ово је онај поп Симо, о коме је писао преч. Г. Васа С. Поповић, у 4. броју „Источника" ове године; само што је исти госп. погрешно разумио, да је поп Симо био из „Висуће,, умјесто Возуће. Он је као што и госп. Поповић наводи побјегао због Турака, али овде некажу да је побјегао од каквије Фотића, него од некије „Чамџија", којих је било три брата. Звали су се „чамџије" зато, што су сјекли чамово дрвлзе, па у Бпоград возили и продавали. Њиховп унуци п сада су у селу Вуковннама, ђе су и они били, и зову се „Чамџићи". Народ овде прича да су њих тројица, дошлп попу Сими, да га уцјено, те пошто им је дао вечеру и напоио их. они су свашта затраживали, те најпосље рекну: „Дај попе, попадију да с нама ноћи". Он онда брже боље, пошље некога у село, да зове у одбрану. Кад су се сељани слетјели, онда они побјегну, а они потјерају их, те неки Илија Педраг, једнога кад је прелазио ограду из пушке убије. Кажу да је прпје спремио у торбу погачу у поповој кући, те овај кад је на њ' пукао, погоди га кроз пб погаче и кроз леђа. Ону другу двојицу потјерају дал>е, те опет једнога у другом селу, убије неки Пван Калаиш. Онај трећи побјегне. Посље тога поп Симо бојећи се освете од Турака, (суда се нико није бојао у оно вријеме) побјегне у Посавину у Обудовац. Посље њега остао је у Возућој, поп Павле отац садашњега попа Јевте Поповића; и они су од Фамплије попа Симе. Могуће је да су сви ови попови разносили по коју манастирску књигу, пошто је онога времена, била оскудица у књигама. Али пошто тијем поповпма, незна се никаква њихова оставштина., нити има трага од икаква* их, осим попа Симе, то се немере ни знати шта је с тим књигама. У Јануару 1885. године, ја сам од стране, овдашњ. цркв. општине, у пме мога оца, који је

био прсдсједник општине, писао пок. попу Николи Јовановићу у Слатину, који је био унук попа Симе, те питао га: дал' је остало каквијс књига од његова дједа ? те ако на њима буде каквије записка, да ми саопшти. На што јс он одговорио овакијем писмом : Частни господине! Ваше штовано писмо под бројем 13. примио сам, и разумио вагау жељу: што се тиче мога дједа попа Симе и оца Јовс, иза њијове смрти остало је доста књига, то сам упантијо и почем сам отишао у свјет да учим школу, па кад сам се вратијо кући после четири године с в е ј е распућено било, само су двије заостале од мог дједа попа Симе, и то за невољу се могу читати; у њима нема ни почетка ни свршетка ни какви знаменити подписа; ни година ни датума месечни; најпоеле ето вам прилажем у овом писму 6 листа од једне књиге да прегледате каква су писмена па опет мени да повратите. У обадвјема књигама први глас из охтоика изписан је. Из пасхалије можете дознати. кад су књиге писане, јер имају љета од рождества Христова. У осталом примите и т. д. У Олашини 14. Фебруара 1885. Никола Јовановић свештеник. Као што се из овог писма види, поп Никола је послао — мом оцу (Ристи Стакићу свештенику) 6 листа од једне књиге, у тим листовима, налази се пасхалија. коју спомиње и преч. г. Васа Поповић. Према годинама судећи, (пасхалија је од 1731. до 1740. године) море се рећи да је била неког попа. На њој сам налазио оне записке, о којима сам под примједбом означеном говорио. Оно што г. Поповић каже, да на једном листу стоји написано: „село Возуча", то већ свједочи да је из села Возуће, а што пише: „Младиковине", оно је у Тешањском котару, у парохији „Угодновић": а овдје људи тврде да је поп Симо, поповао и „Блатници" и „Младиковинама:" обадва села у поменутој парохији. Вјероватно је а као што и поп Никола каже, да је било доста књига у попа Симе, па да су их послије његове смрти, разнијели какви попови, нарочито оне, које су биле потребније и које су штампане ; лако може бити да су од