Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 20

б .-Х. источнеЗк

Св. I

несамопоуздања, нема слободе да на проповједа- владљиве виде, савладати, те тако са самопоузоницу ступи, да му овом прилнком од помоћи дањем вршити и другу грану своје службе на будемо, да му покажемо пут и начин, како ће част и славу Богу, коме служи, а на душевно све те нотешкоће, које с.е у први мах као неса- спасење повјереног му народа. (Наставиће се).

Јеванђеље у Недељу Пасхе (Васкрс) по Јовану тл. 1. ? ст. 1—17. Исус Христос Богочовјек и Спаситељ. Св. јеванђелист Јован. говорећи о Божеетву Исуса Христа, истиче 1Бегово вјечно биће с Богом-Оцем (ст, 1—2.), ТБегову стваЈзајућу (ст. 3.), промишљавајућу и обасјавајућу силу (4., 5.), ТБегову предност пред Јованом, који је спремљен да свједочи о 1Бему (6., 15.), и најпосдије говори о Његовом рођењу у тијелу ради спасења рода људскога.

По Јовану св. јеванђеље. Глава 1. У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. 2. Она бјеше у почетку у Бога. 3. Све је кроз њу постало, и без ње пишта није постало што је постало. 4. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. 5. И Јшдје .то се свијетли у тами, и тама га не обузе. 6. Посла Бог човјека по имену Јована. 7. Овај до^е за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ, 8. Он не бјеше видјело, него да свједочи за видједо. 9. Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет. 10. На свијету бјеше, и с : вијет крозањ поста, и свијет га не позна. 11. К својима дође, и своји га ие примише.

12. А који га примише даде им власт да. буду синови Божији, који вјерују у име његово. 13. Који се не родише од крви, ни од во.ље тјелеспе, ни од вол.е мужевље, него од Бога. 14. И рпјеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и нстине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од Оца. 15. Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: којп за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше. 16. И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. 17. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истипа постаде од Исуса Христа. Разјашњење. 1. (Ст. 1.) а). Под именом „Слова" (ријеч) разумије се друго лице Пресвете Троице, Син Божијп, Господ наш Иеус Христос. Син Божији назива се Словом с тога, што нам је Он објавио Оца и извршио вољу Пзегову, то јест избавио род људски. То Слово или син Божији — било је у почетку, т. ј., прије свега, до створења свијета, од вјечностп. б). Слово је било од вјечности заједно с Богом Оцем, а не одвојено од Њега. в). Слово је нераздвојено с Богом Оцем, с Љим је у заједници и с Богом Оцем једне је природе но као лиде оно је посебно и само но себи еамостално.