Dabro-bosanski Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 309

је темељни камен дркви у селу Врточу (прото презвитерат Бихаћ). За овај св. чин одређен је од високе духовне власти. Коста Ковачевић парох и надзиратељ. т 1ин освећења обавио се овако ; Изјутра у 9^/ ј сати отпочела је божествена служба у старој дрвеној црквици. При служби служио је уз началствујућег надзиратеља још 5 свегатеника. По свршетку божествене службе кренула се литија на ново опредијељено мјесто за цркву, које бјеше од ове црквице удаљено 10 минута. Литија је ишла у потпуном реду, напријед свештеници а за њима народ, који са одушевљењем исчекиваше да што прије дође на мјесто гђе ће бити подигнута нова црква. Пошто је литија на лице мјеста дошла, народ стаде у највећој тишини брисајући зној са чела, јер бјеше мало уза страну. На мјесту гђе ће бити прјесто бјеше ископана јама (ров) а код исте положен дрвени крст. Уза ову бјеше постављен сто на коме стајаше у једној посуди вода а у другој уље. На десној страни бјеше ископана јама гдје ће се поставити темељни камен; а у истом ископана јама за споменицу. Прије нег је освећење отпочето — уписали су свештеници, одборници и други побожни христнјани имена своја у споменици а притом и многи дарове за цркву положили. Послије овога отпочео је чин освећења по уставу. По свршетку освећења прочитана је народу споменица те поставита за то у начињену лимену кутију а ова у темељни камен. По свршетку чина изговорио је г. надзиратељ неколико ријечи народу о значају храма, показавши му како се ново започети храм отпочине са вољом, трудом и пожертвовањем српско-православног народа, са потпором високе земаљске владе. Препоручнвши му слогу п сретан почетак. На свршетку рече: да Бог поживи његово величанство цара и краља Франц ЈосиФа 1., под чијом владом и окриљем почиње се овај св. храм, а народ повика живио ! Да живи његово високопреосвештенство г. Ђорђе Николајевић ! а народ повика живио! Да живи висока земаљска влада! а народ повика живио ! Док је освећење трајало испалило се неколико хитаца из можарева. Послије освећења сјели су свештеници. неколико одборника и други страни гости за објед нри ком је било више здравица. Што се тиче мјеста, на ком се нова црква отпочела зидатп — јесте узвишена гла-

-вица коју народ зове: „Градина" а због тога је и зове, што около цијеле главице постајао је некад град, јер се познају трагови зидова. На сред ове главице био је некада храм, јер се такође познају зидови. Био је строго по православном типу истоку окренут. На истом овом мјесту отпочета је нова црква. Около древног храма налази се и сад много велики плоча, које је народ превртао, те под истијем налазио људских костију. . Натписа и шара никакви нијесам видио, но причају да их је било, него сам само на једној плочи нашао просто изрезан крст. Заиста је лијепо мјесто за цркву; јер са ове Градине види се јужно старо-древни Бјелај, јјго-источно Петровац, источно планине а испод ових села : Суваја, Вођеница, Врановина, Рисовац и Крњеуша. Примјетити ми је како се сакупљени народ тако рекућ топи од радости, ђе се нова црква почиње, а особито часни г. Давид Латиновић мјестни парох и с њим одбор, који са свима силама гледаху да што сјајније свечаност испане и да своје госте угосте. Народа је доста било из мјеста и са стране, а много би га и више било, да се није треФило сајмени дан у Бишћу. Како чујем ново-започета црква до 2 х / 2 мјесеца биће под кровом. С. К. Босански "ђаци. У I. броју „Родољуба" који у Илоку излази, с.тоји међу ситнијем стварима под датумом 14. јуна ово: „Босански ђаци." „Међу ђацима у рељевској богословији било је неки дан ватреног нападаја на заводску управу, и њену дисциплинарну стражу." Ово је измишљена лаж и голо непоштено подметање. Оно баш дана т. ј. од 3/15 јуна пак све до 16/28 јуна били су ђаци у рељевској богословији особито добри и у сваком погледу учтиви, јер су се баш онда спремали за испите, који су им отпочели дана 7/19 јуна а свршили су их у четвртак дана 14/26 јуна. За вријеме испита били су једнако у заводу Бзегово високоиреосвештенство митрополит госп. Ђорђе Николајевић и повјереник земаљске владе г. Иван пл. Савић; те ни гласа ни трага није било у погледу каквог нападаја на заводну управу и дисцнплинарну стражу ; шта више може се казати, судећи по класиФикацијама из владања, да су ове године ђаци рељевске богословије баш мирни били, јер им оцјена из владања у опште излази на „похвално. и