Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 310

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

Већ овај наслов каже, да се моја радња тиче посебно овога српско-православнога владичанства, које је и по својем простору најопсежније а и по броју народа најмногобројније између свијех остаиијех владичанства наше српске Карловачке Митрополије. Али је ово владичанство још и по томе врло важно, што је српско-православни народ овога владичанства највећу и најљућу борбу издржао ради своје православне вјере и ради своје народне Српске Цркве. Радњу ову своју подијелио сам на два главна дијела. У првом дијелу исписао сам и прибиљежио сам све оно, што се тиче српскијех насељавања по простору данашњега Карловачкога Владпчанства. Ту сам јасно и вијерно прибиљежио: како су ови крајеви од Турака расељени, па како су и када су нашијем народом насељени ? Скоро за сваку општину или парохију нашао сам истините податке: кад је и како је која насељена ? У другом дијелу написао сам све оно, што се тиче наше вјере и наше цркве. Ту сам казао : како је било овуда са православном вјером од најстаријих српскијех насеобина овуда, скоро за двјеста година прије пријеласка патријарха Чарнојевића ? Како је и када је почело унијаћење на овим странама ? Како је установљено ово владичанство и како је отето од унијата, па сједињено са својом народном српском Карловачком Митрополијом ? Како је подијељено на Карловачко и на Костајничко Владичанство и како је опет спојено ? Како је Жумберак поунијаћен и т. д. ? Најкраће да речем, написао сам : како је Карловачко Владичанство из српскијех насеобина постало, каква му судба бјеше прије Чарнојевића и послије њега и како оно стоји данас ? Све, што сам написао, написао сам по најновијим и признатијем изворима, а највише и главно: по ориђиналнијем, званичнијем листинама, које су добро и обилно сачуване у нашој конзис. архиви у Плашком, и онда у архиви манастира Гомирја. А сав мој рад прогледао је, а на мјестима попунио и исправио, наш најуваженији историчар, а мој драги учитељ, високопречасни г. архимандрит Руварац •, и текар, послије његовог очинског одобрења, ево ја оглашујем ову своју радњу. Па ово његово одобравање, мислим да' је довољно ради препоруке ове моје радње. Цијело ^јело изнијеће прекп 40 штампанијех табака, па по што је то много све за једну књигу, то ћу све да штампам у двије књиге. У првој књизи штампаћу сав први дио о насељењу овога владичанства и онда из другог дијела све до владнке Јакшића, а то је све што се тиче наше вјере и наше српске цркве, од најстаријих времена па до године 1750. У другој књизи доћи ће историја овога владичанства од 1750. г. па до данас. Ова прва књига изнијеће до 20 штампанијех табака, па надајући се, е ће се јавити довољан број претплатника да се покрију штампарски трошкови — ја сам је већ дао да се штампа. А желећи да ова књига дође у што више српскијех кућа, особито овога владичанства — ја сам је написао тако лако и разговијетно — е ће је моћи и читати и разумјети и њоме се користити и учен и неучен, и с тога јој стављам и најмању цијену од 1 Фор. Не тражим никаква добитка ни награде за свој труд, него ми је једина жеља, да се књига што више растури и чита. Па и ако се ова моја радња тиче посебно само Карловачког Владичанства, али нека свак буде увјерен, да се она уједно тиче п цијеле наше Карловачке Митрополије ; јер се не може ни написати историја једнога владичанства а да се уједно не пише у главном и историја цијеле митрополије и цијеле наше овостране Цркве. Ту долази : Како је прешао српски патријарх из Срби је на ову страну ? Какве је привилегије добио ? Како се љуто борио, док је