Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 332

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

често пута п сам не зна кога ће послушати, и нађе се у чуду. А ево како да ннје: Са сваке стране наше поносне Босне и кршне Херцеговине у новијем времену читамо дописе по нашем „Источнику" о стању нашега свештенства, и не знага који ће те од кога горе растужити ; не знаш или је свештеник сиромашнији дли пониженији. Он је између митрополије и општине. Митрополија, односно конзисторија сваки час ппше окружнице и наредбе, у којима се захтјева строго да свегитепик буде тачан и савјесан у своме послу, да настоји и ради о срећи и напретку народном, да зида цркве и гаколе итд. А општине? И оне су нека власт свештенику. Ну шта ја ревох, нека власт ? ! Оне су свештенику велнка власт. Општине свештеника дижу и спуштају; оне му заповиједају и наређују; оне га смичу и намичу. Митрополија и општина, то су двије јаке и често пута супротне струје. које дјејиствују на слаба свештенпкова леђа. Доста пута једно хоће митрополија а друго општина. Свештеник свагда се мора наћи на граници њиховој, па више пута и сам не зна коме ће се привољети царству. А шта је онда, кад се у општини породе размирпце — г,П' а ртаје?" И ту ће, сиромах, свештеник примити многе стријеле. Он ће морати одобрити правац једне или друге стране, или ће осудити обадвије. Како год учини неће добро проћи; јер од њега се тражи да свакога задовољи, а то је немогуће. И онда је он свашта : и незналица. и непоштен и издајник и сам би га Бог знао, шта не још. Деси ли се то у каквој варошици, гдје је мала парохија, па се парохијани између себе порезују да који новац више попи скупе да преживи, јер је парохија мала, па од епитрахиља се не може живљети, одмах ће се затегнути да се попи неда ништа, а чуће се и ријечи, да му се вели: „ако можеш без ништа живл>ети сједи, не можеш ли, а ти пртљај, лист ти је готов!" Шта ће сада на ово кукавни свештеник, него рецимо, потужиће се Митрополији, а ова ће му одговорити : „ настоЈ како год задовољити, надамо се да ће се повратити" . . . Дакле ни мање ни више, него признај попо пред својом паством да си ти крив, да је она имала за право, а ти не. Осјети ли то варошка свијетина онда је тек наопако. Са сваке стране полећеће на н> многе и усмене и писмене тужбе пред духовни суд; и одмах се тражи ништа мање,

него да се обрије (свргне). И митрополија, ако им не учини по вољи (јер н. пр. није имала за што свештеника осудити) примиће доста погрда. Свештеник тај падне у већу омразу код господе општинара. Многи неће му онда ни у цркву доћи, а тражи сваком приликом да му шкоди; а како живи од милости својих парохијана, т. ј. шта му ко да, онда је лако осветит му се. У оваквим приликама међу нагаим општинама све што је свештеник мекши и попустљивији за њег' је горе и теже. Такав свештеник биће приморан од својих парохијана своју заслугу и с.удским путем тражити, па онда су узалудна сва напрезања за зближење. Између једне и друге стране престаје сва љубав. Свештеник тада у својој општини нема никаква угледа. Народ му се одбије од цркве. — Он ту више не вриједи. Проћи ће путем, па га многи неће ни поздравити. Данас хоће сваки, особито у овом млађем нараштају да је један од другога паметнији, па разумије се и од свештеника. Сваки хоће да зна бол.е од свештеника и проповиједати у цркви; па и црквени „устав" хоће боље да знаде. — II то су све наши л.уди, који од своје куће из дућана ни макли нијесу, и који су све то знање добили, сједећи прекрштенијех нога и мјерећи аршином и терезијама. — Па кад је тако да се у дућану на ћепенку може изучитн сна мудролија, онда на што ће толике школе по свије/гу ? По овоме требало би их затворити, па свак за аргаин и терезије у дућан на школу. Овако је данас у великоме по нашим варошима у Босни и Херцеговини, а у напријед биће и још горе док је наше евештенство принуђено овако ниско понижавати се и са својом паством завађати се око искупљања оне кукавне омражене зараде по народу. Знам и једнога Архијереја нашег да га је ово навело те је у својој катедралној цркви забранио свјетовним људима говоре држати. Па шта мислите зар дотична општина да није дизала протесте против тога? Јесте, те још какве. Шта више чује се да је забранила и звона да му не звоне кад одлази и долази ! (?) Него доста за сад о томе. Да видимо је ли тај Архијереј имао разлога забранити свјетовњацима држати говоре у цркви. Разумије се да јесте. Јер је свештеник онда нижи од онога „оратора", који се као паприка зацрвенио па проповједпоници. У том олучају свештеник