Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 420

Б. Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

џија добивала. С тога ће мјешанац, који се од свијех могућих материја прави, добро доћи школском врту а преко зиме ће се моћи прилична количина тога гноја прикупити у школском врту. Сви до сад наведени јесени радови при уређељу школског врта даће учитељу довољно материјала за поучавање ученика преко зиме у рачунству, геометрији и Физикалним појавима, а даће му и згодну прилику да увјери своје ученике о вазкности овијех предмета по пољску привреду. Прође ли зима и појаве ли се први дани прол,ећа, имаће учитељ пуне шаке посла у школском врту. Прије свега мора што прије почети уређивати земљу и не смије пропустити ни један лијеп дан без рада, јер је неопходно потребно, да школски врт већ прве године добије лијеп изглед, иначе ће особе, које школски врт потпомажу брзо изгубити вољу и изрећи неповољан суд, који је у стању да јако оштети будућност школског врта и његову педагошку употребу. Ушл.ед тога мора учитељ свом снагом настојати да што брже произведе рашћење биљака у врту. У ту цијел. треба већ с јесени или у зиму да се побрине, с које ће стране набавити дрвеће, подлоге и шибл.е 5 како би их одмах у прољеће могао засадити. П1та све треба посадити у врту тешко је навести, јер се при том морају узети у обзир мјесне околности. По томе погрјешено је и мнијеље онијех, који држе да у тпколском врту треба да буде свега; такови људи не рачунају са земљиштем и климом. Главно је да се набави у првом раду све ваљане домаће врсге воћа а са стране оне, за које држимо да ће код нас добро успјевати. Довољно је ако се набаве једногодишња оплемењења, јер су јеФтинија а с друге стране ако се које и не прими, не ће ником упасти тако у очи, као кад се веће дрвеће сасуши - У опште се треба колико могуће клонити сваког неуспјеха. јер су лаици одмах приправни да суде по спољашности те им нијесу довољна ни нај-јаснија разјашњења о узроцима неуспјеха. Настојмо дакле да одмах првог прољећа посадимо неколико врста оплемењених јабука, крушака, гуња, мушмула, оскоруша, шл,ива, трешања, вишања, кајсија, бресака, бадема, ораха, кестенова, лешњика, дријена, дудова, огроза, рибизла, малина, јагода, винове лозе итд. Ра-

зумије се по себи да у малом школском врту не могу стати све те врсте воћа, па с тога треба учитељ да сходно дотичном предјелу избере воће. Имаде ли пак у школском врту мјзста за насад малог перивоја, тада може неко дрвеће и шибље, које смо споменули, и за то употријебити. Овијем дрвећем ударпћемо темел, будућем школском врту, са њега ћемо добити кашње племените гранчице за каламлење дивљака, оно ће нам дати положница и расадница. Осим тога тијем ћемо поступком 1ако напријед коракнути јер је познато, да одгајивање многих врста воћака из сјемена захтјева много времена, труда и пажње. При добављењу воћа треба особито пазити на име врста. Име сваке воћкице треба привремено забиљежити на простом кочићу, који се забоде на оно мјесто гдје ће се дотична воћка посадити. Како воћке тако и сјемење од поврћа, техничких и пољопривредних биљака треба такођер набавити раније. Прије но што стигну сви ти предмети, треба ученици да приправе коље за ознаку мјеста, гдје ће се шта сијати и садити, и да за пресађивање приуготове расадник воћа, који је с јесени риголован. Одјелење врта, на којима ће се садити поврће треба с прољећа добро да се уреде и приуготове за сијање и пресад, затијем да се у праве греде (лијехе или оџаке) подијеле. То исто важи и за расадник воћа. Главни путеви и стазе нека се лијепо омеђаше ледином да добију лијепши изглед. Рекли смо већ, да се само осми или десети дио расадника воћа риголује и за гајење воћа прве године употријеби, по томе остаће нам још седам односно девет дијелова. Ове дијелове, могао би учитељ ускопати или узорати те кромпиром или зобљу засијати и за себе употријебити. Рано у прољеће је врнјеме да се прави расадник за поврће. Расадник треба учитељ са дјецом да направи и то прост али ипак ваљан без много трошка. Уз бунар треба да укопа више буради од ул>а или петролеја за прављене течног гноја. Све ове радове, који се морају обавити у јесен и прољеће, моћи ће при мудрој подјели и умјерености извести сами ученици, једино, као што је већ наведено, треба ученике поштедити од риголовања већег комада земљишта. Врт од б ара простора моћи ће ученици потпуно обрађивати, јер се сви радови не морају доготовити