Dabro-bosanski Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 421

у једној години. Ваљана подјела радова на јесен и прољеће много ке допринијети к томе, да се све савлада. Ученици раде врло радо у врту, више њих истачи ће се у разнијем пословима, неки врједноћом при копању, други вјештином нри мјерењу, сијању, пресађивању биљака и осталијем радовима. На ово ваља учитељ да пази и да се тијем користи без да учнике оптерећава или на рад приморава. Све поменуте радове треба заједнички да обављају они ученици, који су за то одређени. Обећање награде на примјер да ће воћка, коју неки ученик засади, бити повјерена једино његовој нези, допринаша такођер много истрајности ученика при раду у школском врту. Радње у школском врту не смију се мнкад одредити за казну ученицима. Свагдје гдје се ово чини, јако се гријеши, јер се убија код ученика воља на рад. Радње у школском врту треба сматрати као награде и у том виду их ученицима давати, јер ће се само тако побудити у Д1 - еци љубав к пољопривредном рнду. Послије напријед поменутих радова предузима се у прољеће одмах сађење глога као жива ограда т. ј. ако га нијесмо већ с јесени засадили. Међу тијем стићи ће и наручено дрвеће. сјемење поврћа, цвијећа итд Како вријеме допусти треба засадити оплемењене воћкице, јагодичасто воће и дивљачице за кашња оплемењења. Ово потоње можемо за прву годину добавити из нашијех шума, у којима их имаде у изобиљу, но наравно треба пробрати само праве, здраве и младе. Да за идућу годину добијемо ваљане подлоге и да дјецу поучимо у произвађању лијепијех дивљака прелузећемо одмах и сијање сјемена од јабука, крушака, тре. шања итд. И сјемење поврћа и цвијећа посијаћемо сад дијелом у расадник одакле ћемо послије би.нке пресађивати а дијелом одмах у гредице. У расаднику поврћа треба оловком на дашчици записати врсту поврћа и забости је поред мјеста, гдје је дотично сјеме посијано. У школском врту треба да се нађе разноврсног поврћа. Пољопривредне билке, које имају особити значај по дотичан предјео не смију се при уређењу школског врта изгубити из вида. Особито се препоручује

нашијем учитељима, да колико је то у школском врту могуће извести, упознаду дјецу са гајењем крмних биљака. као: дјетелине, луцерне, еспарзете итд. Свијем нам је познато, да је сточарство у нашијем предјелима најглавнија грана пољоиривреде, и да се једино бољим храњењем и негом даде подићи, ушљед тога је гајење крмних биљака по наше предјеле од велике користи. Кад је све сјемење посијано настаје мали одмор у школском врту. Тај одмор треба старији ученици да употријебе корисно, то јест да сваки узме предасе план врта, који је јесенас израдио с учитељем, па да у њему назначи све путеве одјелења и гредице уз назнаку шта је гдје посијано. Исто тако треба да означи малијем крузкићем на плану она мјеста, гдје је која воћка посађена а уз њега да стави број под којим ће доле испод нацрта навести име дотичне воћкице. Такав један лијепо израђен план ваљало би да се налази и у школској соби. Прије но што пређемо на друге радове у школском врту навешћемо нешто о самом раду дјеце. Има по негдје школских вртова, који су врло лијепо засађени шта више, који изгледају као неки перивоји. За уређење такових школских вртова даје се учитељу доста новаца па и надничара а сам учитељ је особити љубитељ рада у врту, те сам сваку биљку засади, свако дрвце сам окреше и оплемени. Дјеца се у тијем вртовима употребљују једино за пољевање и плевлење. Пошљедица тога била је, да су дјеца силом и против воље ишла у врт а употребила сваку прилику да умакну и да се извуку из рада. Такав врт да је и најљепше уређен није школски врт, јер га дјеца треба таковим да учине а врт да буде за дјецу. Ученици треба све радове у врту да извађају а то ће и моћи ако школски врт није одвећ велпки. Главна је задаћа учитељева да код ученика изазове интересовање за културу у школском врту, и да се то интересовање одржи кодученика. Изазивати интересовање код ученика лахко је, а одржање истог је педагошка вештина, која се постизава једино љубављу према самој ствари и педагошким тактом.