Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 422

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

0 еветковању Недјеље.

„И откНлдлкпх, («чс Ис8ск закоииколгћ. и фарисеелгк глаголд: 11(11,6 достоит г к к г к 08вот8 д-клати". Госиод наш Иоус Христос, познајући сакривенс мисли Фарисеја, запита их једанпут : да ли донушта закон у дан свечани лијечити болне ? На питање ово умукоше сви законодавци, нрзнајући шта би му одговорити могли. Али то ћутање не остаде без гласа. — Они су мислили да не треба- у Суботу лијечити, и по томе, да Христос руши Суботу. Уста својих несмједоше отворнти; јер знадијаху како народ почитује Исуса Христа и Његова чудеса, и тако, ово нитање ријешио је сам онај, којм је дан свечани установио, тако, да му противници ништа не могоше учинити, Овога исгог часа, исцијелио је пред њима човјека, који је од водене болести страдао. Што је дакле човјек оздравио то је било чудо ; а чуда чинити сам Бог може ; и по томе што Бог ради, то није противно) дакле и болне лијечити у дан суботни слободно је. — То је доказао Христос. Да је св. Недјеља то, што је била Субота у старом завјету, то мислим, да вам је свима познато зато нам се треба прибрати у мислима, да празновање Недјел.е као дана васкрсног разумијемо и испуњавамо не лошије од старих Јудеа, него ли бол>е и савршеније, пошто је хришћанство претежније од јудејства. — Сад узмимо на ум, да се цио седми дан посвећује Богу на службу, а ниједна част његова не устуна се човјеку за тешки или други домаћи рад његов. Добро ће бити напоменути још и то, да се почетак и свршетак дана своди на ону мјеру, која је још при почетку свијета постављена. Дакле празник почнње е' вечера у очи дана, а свршује се на сами празник у вече. То свједочи и књига Типикон, који прописује ред црквени богослужења. Може бити да ће неко примјетити. да није могуће читав дан или 24 сата Богу посветити се ; јер неки час треба и човјеку, н. пр. да се обуче, умије. руча, вечера, мало проспава и т. д. На коју примјетбу овако се одговара: зар не може човјек облачећи се н. пр. лијепо мислити, и тако чистом преобуком одати част Богу и св. храму ? За то је и данас обичај, те ми

чишће и љепше халлне штедимо за празнпк; но то је више ради сујете, него ли ради Недјел.е или празника. — Треба знати, да је у ноћ у очи празника, једна част св. дана, те отуда сваки треба, да тада нешто мање спава, да се рано пробуди и у цркву дође, као што Хришћани у давнашња времена у те ноћи и не спаваху никако. Сад да чујемо, шта говори стари закон за Суботу и има ли шта више него ли у нас? Из свештене историје дознајемо : — док су Израилзци лутали по пустињи, један од њи усуди се Суботом купити дрва. Истина, ми му за то не би ништа ; али у оно вријеме пресуда би готова, јер га осудише да будне у камен засут. Ево како Бог страшно пријети онима, који би се усудили закон о Суботи преступити : Ако не послушате мене, и ако будете радили у дан суботни, то ћу запалити ватру на вратима тога, и погорјеће све куће у Јерусалиму, да се угасити неће. Ова божија пријетња испунила се; јер су Вавилоњани послије дошли, освојили н запалили сав Јерусалим. Имамо споменути још |едан догађај који се збио у вријеме браће Макавеа. — Кад оно цар Антиох нагоњаше Јудеје, да се оставе своје вјере те да остану идолопоклоници, онда многи поутјецаше и посакриваше се по планини и пустијем мјестима. Предводител, војеке Антиохове знајући, да Јудеји светкују Суботу и ништа не раде, удари на њих у дан суботни. Они се тада нађу у чуду и рекну, да ће сви помријети и да се бранити неће, те је тако до хил,аду људи погинуло. Но да се сви не би тијем за_мели, поставе послије правило, да се и у Суботу од нападајућег непријател,а бранити треба. Али код нас браћо већ није тако, јер св. Евангелије умекшава закон о празновању Недјеље и говори: „Који је од вас тај човјек, кад му овца упане у јаму у дан свечани, па да је не извади" ?! тај је гори од живинчета онога, з што је свака Недјела човјека ради, а не човјек Недјеље ра ,1и ! ■ Из тога ми изводимо за се ова правила : 1). Треба у Недјељу радити послове, који су пријеко потребни; 2). Дјела она која дану приличе слободно вршити; али треба знати, да св. Евангслије као год и стари завјет строго забрањују радити у Недјељу онај посао, који се суп-ра дан т. ј. у понедјељак урадити може.