Danas

Oživljavanje plemenske odgovornosti

Šta stoji iza spome havarske inicijative n Bundesratu za promene u politici prema strancima

SpecijaLno za Danas Bon - Bavarska je u veću saveznih zemalja nemačkog parlamenta, Bundesratu, pokrenula spornu inicijativu za promene u politici prema strancima. Prema predlogu zakona koji je podnela Hrišćansko-socijalna unija (CSU), deca stranaca koji žive u Nemačkoj morala bi, ukoliko su ostala u zemlji porekla, da se pridruže roditeljima pre nego što napune 10 godina; sadašnji zakon to omogućava do šesnaeste godine. Mladi, koji su odrasli u Nemačkoj, ako provedu duže vreme u nekoj drugoj zemlji, više ne bi mogli da se vrate. Ako bi bili usvojeni predlozi CSU, bio bi otežan i dolazak bračnih partnera. „Slueaj Mehmet" Protivnici bavarskih predloga posebno kritikuju zakonsku odredbu prema kojoj bi roditelji maloletnih kriminalaca takođe mogli biti proterani iz Nemačke. To bi se desilo, piše u nacrtu zakona, „ukoliko se u većoj meri ogreše o vaspitne obaveze, to jest, ukoliko nisu ni spremni, ni u stanju da svoje maloletno dete nauče da se pridržava elementarnih zakonskih odredbi čiji je cilj zaštita prava sugrađana". Ova poslednja odredba zasniva se na „slučaju Mehmet". Reč je o 14-godišnjem dečaku iz turske porodice koji je uspeo da izvrši više od 60 krivičnih dela i prekršaja. Sada je minhenski Ured za strance doneo odluku da zajedno sa roditeljima bude 21. jula ise-

Ijen iz Nemačke. Roditelji, koji već 30 godina žive u Nemačkoj, nikada se inače nisu ogrešili o ovdašnje zakone. Ali, zato je sin kriv za krađe, pljačke i nanošenje telesnih povreda u, kako je pomenuto, više od 60 slučajeva. Kada se već znalo da porodici preti iseljenje, dečak je početkom ovog meseca, zajedno s dva ortaka, napao jednog 19-godišnjaka. Mladić je isprebijan i opljačkan, a 14-godišnji Mehmet otad sedi u istražnom zatvoru. Slučaj je, razumljivo, izazvao burne reakcije stručnjaka kao što su psiholozi, sociolozi i pravnici, s jeđne, i političara s druge strane. Na pitanje u kojoj meri su roditelji odgovorni za postupke dece odgovor stručnjaka glasi: delimično. Oni kažu da ponašanje dece delom zavisi od vaspitanja, ali delom i od temperamenta i da je u ekstremnim slučajevima kriminala reč o bolesti, te da na takvu decu ne utiču ni vaspitanje, ni kazne. Profesor psihologije na univerzitetu u Sarbrikend Hans Joahim Konrad, međutim, upozorava da se ne sme poći od toga da su roditelji, u principu, dobri, a deca loša. Antisocijalne stavove roditelja kao što je, na primer, egoizam, deca preuzimaju i čak pojačavaju. Sekretar Nemačkog udruženja za zaštitu dece Valter Vilken smatra da se ne sme zanemariti ni situacija u kojoj žive roditelji: nezaposlenost i siromaštvo u velikoj meri utiču na porodični život i odnose. Ukoliko otac ostane bez posla, narušava se tradici-

onalna slika o njemu kao autoritetu u porodici i odrasli više nisu uzor deci. Naime, deca-ne slušaju samo šta im roditelji pričaju, nego i posmatraju kako žive, upozorava Vilken. Naravno, u jeku predizborne borbe političarima nije do raščlanjivanja u kojoj meri na ponašanje utiče temperament, a u kojoj vaspitanje. U „slučaju Mehmet" zaista je nešto drugo važnije. Tako je ministar pravde Rajnland-Pfalca Peter Cezar, liberal, optužio CSU da „instrumentalizuje slučaj Mehmet u predizborne svrhe“. On kaže da prema nemačkom zakonu roditelji mogu biti kažnjeni za postupke deteta, ali da bi proterivanje porodice bilo protivustavno i da je sve pokrenuto s idejom da će porodica ostati u Nemačkoj i da će se posle izbora na sve zaboraviti (ali će prethodno biti prikupljeni glasovi onih koji su za „čvrstu ruku“ prema strancima). Bedan pokušaj Hesenski ministar pravde Rupert fon Plotnic (Zeleni) smatra da je reč o „primeru prizemne politike neprijateljstva prema strancima u interesu navodne zaštite unutrašnje bezbednosti". On ocenjuje da se tako „oživljava nepravna plemenska odgovornost" i da

se neprijateljstvom prema strancima ne može obezbediti unutrašnji mir u Nemačkoj. „Naprotiv - tako se podstiče agresija koja ne može ići u prilog bezbednosti", kaže Plotnic. Predsednik Saveznog saveta stranaca Murat Čakir rekao je da je reč o „bednom pokušaju da se legalizuje plemenska odgovornost u Nemačkoj" i najavio snažan otpor pooštravanju zakona prema strancima. „Sedam miliona stranaca u Nemačkoj neće dozvoliti da budu stavljeni na pravnu i socijalnu marginu", upozorava Čakir. Najzad, sociolog Klaus Hurelman strahuje da bi se mogli pojaviti još veći problemi u integraciji stranaca ukoliko stranke Unije nastave da zaoštravaju politiku na tom polju. On kaže da stranci u Nemačkoj čine gotovo deset odsto stanovništva, ali među miađima od 18 godina deca stranaca čine gotovo 20 procenata populacije. „Netolerantna politika prema strancima bila bi zato usmerena protiv petine dece i mladih koji su odrasli ovde u Nemačkoj, koji perfektno govore nemački i koji nastoje da se potpuno integrišu", izjavio je Hurelman i upozorio: „Ukoliko budu napadnute njihove porodice, oni će biti primorani da se vrate pod okrilje tradicije."

Nenadßriski

„Ćvrsta ruka“: Kontrola dokumenata na jednom gradilištu u Berlinu

Prvo engleski, pa sve ostalo

Najvažniji i najurgentniji zadatak poljske armije pred ulazak u NATO sasvim je prozaičan; pripremiti pet aerodroma i luku u Gdinji za avione i brodove Alijanse i dobro naučiti engleski - sve drugo može da pričeka

Specijalno za Danas Prag - Najvažniji i najurgentniji zadatak poljske armije pred ulazak u NATO je sasvim prozaičan; pripremiti pet aerodroma i luku u Gdinji tako da mogu da ih koriste avioni i brodovi Alijanse i u slučaju potrebe - odbrane Poljsku. I da se dobro nauči engleski jezik. Sve ostalo, uključujući i kupovine novog oružja, može da pričeka. NATO računa da će poljska armija postupno dostizati nivo snaga Alijanse i dostići ga u periodu od 15 godina. Kako se tvrdi u poljskoj štampi, to su najvažnije postavke „odbrambenih zadataka", materijala koji je komanda NATO nedavno nredala Generalštabu poijskc armije. Pusti snovi o oružju U tom materijalu sadržan je i strogo poverljivi izveštaj u kome se tvrdi da je stanje poljske armije veoma loše - zemlja je

bez odbrane pred raketnim napadima, avijacija je zastarela, a samo eiitne jedinice su izvežbane toliko da se mogu meriti s najnižim nivom u NATO. Načelnik Generalštaba general Henrik Sumski tvrdi da se u prvi plan izvlače samo slabosti i da je generalna ocena Alijanse u stvari pozitivna jer je stanje poljske armije dobro. Do aprila 1999, kada treba svečano da se ozvaniči pristupanje AJijansi Poljske, zajedno s Češkom i Mađarskom, poljska armija biće potpuno pripremljena za saradnju s NATO, dodaje on. Prilikom nedavne posete-inspekcije Poljskoj, gen p ralni sekretar NATO Havijer Solana je učtivo uopšteno pnrnetio da „nema sumnje da treba usavršiti armiju i čitav odbrambeni sistem zemlje". Tada je Solana i lično preneo poljskim zvaničnicima stavove Alijanse.da se polj- *'

ska armija, umesto snova o novom oružju, mora posvetiti postavljanju logistike i infrastrukture, informacionih sistema, a naročito poboljšanju obuke vojnika i učenju engleskog jezika. Samo četiri hiljade poljskih oficira je sposobno da komunicira na engleskom. „Priprema profesionaJnih vojnika je naš prvi prioritet, a iza njega dolaze komunikacioni i računarski sistemi“, priznaje general Šumski. Odložena kupovina Istovremeno s pristupanjem Alijansi, poljska armija prolazi kroz oštru „kuru mršavljenja" koja se sastoji u skraćivanju obaveznog vojnog roka s godinu i po na godinu dana i u amanjivanju bm ; u vujnika s četvrt miliona na 180 hiljada. Armija bi, kako se tvrdi, trebalo da bude manja, ali bolje tehnički opremljena i uvežbana. Kao jedina od tri zemlje ko'je

ulaze u NATO, Poljska ima dugoročni plan reforme oružanih snaga pod imenom „armija 2012" koji je doneo jpš ievičarski kabinet Vlođimježa Čimoševiča. Program, u čijoj su elaboraciji konsultovani eksperti iz briseiskog sedišta NATO, preuzela je i sadašnja desničarska vlada. Predviđa se da procenat izdvajanja iz društvenog brutoproizvoda za armiju dostigne 2,7 odsto, što je osetno više nego u Češkoj i Mađarskoj gde ne prelazi dva odsto. Na preporuku NATO, odložena je kupovina vojne tehnike za kojora žude'mnogi oficiri - hiljadu tenkova, 80 helikoptera, 120 zapadnih aviona...

Iz Brisela eksperti NATO poručuju da je u sadašnjem trenutku s gledišta Alijanse i odbrambene sposobnosti Poljske važnije održanje dinamike privrednog rasta nego kupovina skupih supersoničnih lovaca. Sredstva moraju biti usmerena na poboljšanje obučenosti. Na primer, poljski piloti imaju nekoliko puta manji ~nalet“ (broj časova letenja) nego kolege u NATO. I kopnena vojska ima slične probleme - na primer, količine goriva po jednoj jedinici za godinu dana tri puta su manje nego u NATO i ima ga jedva za jednu pristojnu vežbu godišnje.

Milan Lazarević

CITAT

„Pepsi i koka kola su ponos Amerike... njena kičma. Nju moramo slomiti. “ ANIL DŽA, hinduistički aktivista, o protestnim akcijama u Indiji zbog američkih sankcija, koje uključuju i osudu konzumiranja američkih napitaka

Utorak, 14, jul 1998,

Danas/11