Delo

1’ 0 Р А К X Д Е Б 19 — А, што се мене тпчс, мепн се не спава ... То је само тек онако . . . Свежина ноћна . . ништа впше 11a пиак ми смо одмах гшлегали. * * Дан је бпо у велико, кад сам пошао од попове куће. 11 ако је сунцс било још доста косо, инак се већ осећала јака, несносна врућина, која с часа на час све јачс пече п све више осваја. На небу нигде облака, око иас нп најмањи ветрнћ не дува, а у најгушћу траву кад ударим иогом, не стреса со ни једна каиља росе. II то је још јутро било ! Мој ме домаћпн испраћао , а видпм, да му нисам био досадио. Кад прођосмо иоред школе. вндим учите.ва иод стрејом, где држи једно дете на рукама и показује му нсшто руком иа дрвету. Чим нас впде, он хтеде н да оставн дете п да викнс п да нама приђе. На то истрча она његова девојчица, загледа се ирво нодуже у нас и после узе дсте с његових руку. Наста малп метеж. Оно дете заппска — глас му је бно слаб и већ нромукао, — девојчица га умирује, а из куће се иа махове одзнва крупап женски глас. Учитељ брзо приђе вратницама. — Добро јутро, рече, а ви . . . поранили? ! Та . . . већ . . . и он сврши руком, што је хтео да каже. Од нриликс он направи покрет, који би могао значити : та већ разуме се. После сс рукова и наже се попу на уво. Чух где попа рече : «Што не, што не?!и па се окрете мени. — Моли те учитељ, да му видиш школу. Кад ирекорачих праг, осетих јаку хладовину и с љоме мприс на празну собу. У једном крају вндим велики и низак оџак. са кога се диже дим од још неразгореле ватре. С друге стране стојц крива, црна иолица и у њој нешто мало посуђа. После једне ногаре са коритом и једна дрвена столица без половине наслона, а у средини пзгорела. Осим тога још два три суда, један бакрачпћ и внше књнга. На сред кујне стоји крупна, коштуњава жепа у врло краткој морастој сукњп ц са крвавим трепавицама. Она брзо 2*