Delo

КГНТИКА И Г.НПЛИОГГЛФИЈЛ Г)4;' Нисад чланка Кнез Фердинанд и (југарсна црква нмао јо за сврху, да обрати пажњу јавног јовроиског мњења на промене на Бадкану, новодом нризнања кноза Фердинанда. Али главна му је била намена да покажо пеоснованост тврђоња онглеске п аустро-помачко штампе, да је кнез *1»о.рдцнанд у Цариграду, прилнком свога бав.воња, по налогу Русијо радио на помироњу с васољенском патријарши.јом. Нисад тврдн да то ио стојн а п пе ворује у могућност тога измироња. Ако би се то досило. у Софији би се нојавило старо ноповороњо н ненријато.БСТво према Русији. Го јо писду дало повода, да исирича у кратко историју бугарске дркво, нарочнто од 1870. год., од осннвања бугарскога егзархата. Ппсад јавно нризнајо да јо егзархат стуб п стожер бугарске пропаганде у Маћодонији н кад би со он ироместио у Софију (што бн значило, да би дрква кнежевине Бугарско ностала аутономна) а сународници Бугара у Турској царевннн по ново потналн под иатријаршију — те би пропагандо, воли он, нестало, а то би значнло, додајо даље, „С богом, велика бугарска ндејо!...“ Зато наш писац пе ворује да је Русија могда тражитп ту жртву од Бугарско и да је кнезу било препоручено да нреговара с натријаршијом о ноком евентуалном измнроњу. Питање је много комнликованијо, вели оп. да бн га могли решити патријарх н кнез. Оно лежи у самој борбн раса, која ће се још дуго водити међу Бугарима, Србима, Грцпма, Румунима п Арнаутима. А нобеду ће одноти онај, завршује доста лророчански, који буде имао јаче зубе... II з’ а§Н <1е тап&ег 8аи8 е!ге тап^е!...