Delo

Б Е Л. Е III РС Е ДРУШТВА Матица Српска. — Књижевнн Одбор Матице Српске имао је 27. септембра свој саставак. На том састанку дати су на оцену: „Псалми Давидови“ у стиху одДраг. Ј. Илијћа Стевану Милованову ; „Лепота у животу“ естетска расправа од д-ра Ст. Павловића Ал. Сандићу; „Иравоелавна црква у Боци Которској“ од Т>. Стратимировића М. Јакшићу; слике из опште историје „Цар Хераклије“ од д-ра К. Суботића д-ру М. Јовановићу; „Српска цравославна црква св. Т&урђа у Вараждину, нриложак к историји срп. прав. цркве“ од Лазара Богдановића Сави Петровићу; гРечи које се не налазе у Вукову речнику“ од Л. Богдановића и „Српске народне речи, којих нема у речнику Вука СтеФ. Караџића од 1852. годинец од Светозара Мл. Бајића Радивоју Врховцу (на састанку од 27. јула Врховцу су дате на иреглед и Змајеве Градљике, ЗП00 српских речи, којих нема у Вуку никако или не тако тумачених1. Одређсна је награда у 50дуката Мити Нешковићу за спис: „Историја српских школа у аустро-угарској монархији“ који је нонунио према реФератима Ар. Вара!,анина и В IIушибрка- Ирочитан је реФер ,т д-ра Т>ор(,а Дера о расправи Васе Вујића „Грци и Срби“, који у н.ој излаже „како су обрасци на државно уре(,ен.е сриеке земл>е узимани од Византинаца, како је правосл .вл>е примљено од н.их у првобитну облику, како су ирешле на Србе установе законодавства, војништва, земл.орадње, обрта и трговине, друштвенога живота, дал.е су опи утицали на пољу књижеиности (особито религиозне), гра!,евинс н сликарства и т. д.; распрапаје примљена за„Летопис“.— На састанку од 28. сеитембра измећу осталога прочитани су реФерати Ј. Грчића и М А. Јовановића на дела, која су стигла на раснисане награде из Фонда Јована Наке; према н.има награ},ена је са 200 Форнната ппи.ива игра .Максим*. коју је нанисао Мита Калић. С похвалом сноменута је и мусикална драма »Женидба Обилића**, али је нису препоручили за награду, јер је награда изреком и јасно расписана за драму, а не за оперно или опер| тно либрето. Нису награђени: »Учитељица Зорка* слика из сеоског живота у четири чина, „На селу‘ позоришна игра у једном чину и „Сеоски бележник“ позоришна игра у три чина. — На састанку од 28. новембра за „Књиге за народ* нримл>ени су ови списи: „Оче, твој сам“ из најновијега српскога живота, од Дамјана Прерадовића; „Цицерон и Јулије Цезар“ од Ф. Обркнежевића; нису нак примљени „Псалми Давидови“ од Др. ћЈлијћа по оценп Милованова, који је уверен да пх народ не би разумео, те му тако не би ни од користи били: на оцену је дата прниоветка Стевана Мамузића „Оцевн и деца“ д-ру М. Слвићу. Ннсу примљени за „Летопис1* ови радови: „Мајкина душица“ несме непознатога нисца но реФерату М Савића; „Цар Хераклије“ историјска расправа од К. Суботића по реФерату М. А. Јовановића; и „Православна црква у Боци Которској. постанак и судбина њена“ чланак од ЂорЈ,а Стратимировића по реФерату Милутина Јакшића. Иримљени су: Шекспирова трагедија „ГичардШ.4 у нреводу Л. Костића и „Је ли Мирослав, кнез хумски, био брат или синовац Немањин“ историјска раснрава Ђуре Вукичевића по ррферату М. А. Јовановића. Дати су на реФерат: „Основи невања пом ћу нога“ од непознатога нисца Јов. Грчићу, „Устројетно ц. кр. тителског крајишког шајкашког батаљона за доба народног покрета 1848год.“ од А. Ђукића М. А. Јованорићу. Р. Врхонац прочитао је своју опену на четири „Збирке српских речи“; и мишљења је, да се те збирке стопе уједно, речи одберу (да се не би удекоје понавл>але) и да се као једна збнрка (с обележјем сабирача) изда у засебној књизн као научна гра!,а. Књижевни Одбор с обзнром на оскудицу у новцу није пристао на предлог Врховчев, већ је одлучио, да три збирке врати