Delo

•>4Г) 1; Е .1 Е Ш К Е писиима, а једну, Радонићеву, да уступи Сри. Кр;иЂ. Академији на уиотребу. — Лааа Богдановић узео је нат]>аг поднесену на оцену монограФију „Српска правоолавна црква у Вараждину", 12. октобра бпла је главна скупштина Матичина. После говора потнредседника Хаџића у спомон бившем председннку пок. Милошу Ди^итријевићу и нооле нрочнтан.а твештаја о годишњем раду Управног Одбора и Кн>ижовног Одељења изабран је Антоније Хаџић за председннка „Матице Српске“, Навле Госговић за иотпредседника, д-ј> Е. Гуврила за члана Управног Одбора на место Гостовића. Изме1|Ј' осталога на овој скупштнни прнмл.ене су с малим нзмонама нредложене уредбе за мировину н за оснивање мировинскога Фонда за чиновнике Матнчнне н одлучено је, да ее уз садашње лево крило куће Матнчине подише зграда на спрат за библиотеку и архиву Матичину. — Пз „Главнога прегледа стањ I свих Фондова и заклада Матичиних“, који је нрочитан на скупштини сазнајемо, да је Матица на крају 1895. године имала разних Фондова и заклада на руковању у У48.826'61 фој)., за З2.'.»1б 05 фој). внше но на крају 18 Ч. године. Највећа је заклада Марије ТрандаФнл 226.018*76 Фор. (за 5926 86 Фор. вшне но 1894.), па „Матице Срнске“ (150.351 04, више 777и*95) ц „заклада кнеза Александра Кара1,ОЈ»1,евнћаи (112.853*95 више 3839.93 ФОр.). Матнца Хрватска —За ову годину „Матица Хрватска“, спремнла је, како у свом „Нзвештајуи за год. 1895. јав.ка. својнм члановнма ове књиге: X. Бадалнћа „1гаћгаие рје8те“, Бј. Новака приповетку „К1ко1а ВагеНс“, Осман-Азиса (Осман I Хаџића н Ивана Мнлићевића) низ причл из босанскога жи вота ,Ха рга&и по\*о§а (1оћа*. Лесковара прнча „РгораН (1\*ог1“, Херм. Томића „Бјпћау 1 ?(јај“ игроказ у тјш чина, пок. д-ра Пвана Деж* мана Дгаћгат 8р1§1“, које је пробрао и за штампу приредио, нанисавши н о животу н раду нвкадашњег уредника „Внјенцаи, д-р Фр.»њо Марковнћ. У „81отанзкој кпјГ2п1сГ“ у „Хјгп гибкјћ рп|>о\пјебН“ штампани еу радови ове исторнце руских нриповсдача: К. С. Баранцевића („Ха зјетеш (Н\*1јет“ , А. 11. Чех' ва („Тп ^осНие"), В. Т. Короленка („8јспе“), 3. Хниијусове („Мјзз Мау“), н Т. Л. Шчеикикове — Куперннка („8атоса“), у преводу Мартина Ловренчекића, који је у приступу у овој књизн неку рекао н о самим овнм пнсцима. Даље ће битнјопг ове књиге* „1г 1Шпзко& 8\*1е1а“ књ. IV од д-ра С. Ђурашина, -.Ро\*1еб1 згебнје&а \Текаи, део трећи св. II., од проФ. Фр. Вала (уз ову књигу додан јесадржајза све четири књиге ове историје средњега века), . Ргаисизка бгаша о4 ије/лпа Ј)осе1ка (1о пајпо\*Јје^а тгстеиа“. Оно је четврта књига „8Нка \г зује1бке кп]Т'хе\*позН“. Ме1>у „Рпе\*о(Нта потјјП1 к1азјка I рјезтка“ нздајс одабране есеје Т. Маколеја у НЈ»еводу 1!. Кришковића (За чланове форинту’ стаје). Од „Рпеуоба ^гбкШ г 1аНпбкН\ к1азГкаи штампала је .Цје1аи Виргилова у и|»еводу Маретића („Енејида“) и Фрање Карловића („Буколика“ и „Георгика"). П ока књига стаје за чланове „Матице" Форинту. Ове године излази и прва књига ^Хрватских народних пјесама“ (ј\начке песме), које уредише нок. д-р И. Броз и д-р Стјепан Босанац. За чланове сгаје ФОЈшнту и но. „Матица Х|»ватска“ имала је за год 1895. 11.517 чланова ; за 2*22 више но у 1894. години, од овога броја пада на 55 места, у којима нма више од 45 чланова, 6396. Највише је било у Загребу (990; год. 1894. било је 1036), Осеку (339; год. 1894. 312), Снлету (327, год 1894.: 342, год 1893.: 374), Ријеци (280, год. 1894.: 244, год. 1893.: 214Ј. Карловцу (275, год. 1894.: 294,), Задру (265, г. 1894.: 272), ВаЈ»аждину (260, г. 18-’4.: 226, г. 1893: 205), Сарајеву (183, г. 1894.: 191, г. 1893. : 169», Дубровннку (144, г. 1894.: 202, г. 1893: 2051, Винковцииа (140; г. 1893. само 75) ц т. д. Опадање мало јаче опажа се нпр. у овим местнма.* у Доњој Тузлн |г. 1893.: 70, 1894. : 23. 1895.: 19), Карловцима (г 189.3. и 1894 : 41, г. 1895.; 21), Тешњу (г. 1893.: 2»», г. 894.: !*, 18!'б.: 6), Брчком (г. 1893.: 49, 1894.: 33, 1895.: 29;, Брезници (г. 189:1.: 24, 1894. н 1895: 1., Фужини 1Г. 1893.: Зо, г. 18'.'4..* 39, 1895.: 25/ Пз Србије члановн су само овн .* гимнаснјска књнжнина у Алексинцу, .Тулије Биљан свештеник и Љубо Павлинић Фармацист у Крагујевцу, „Његош“ Цшка дружнна у Нншу, К. Милсновић ироФесор у Београду, Д. Карапанџић н Б. А. Тодоровић нредавачи у Зајечару, свега 7 чланова. Књнге су штампане н ове годнне у 12.000 примсрака. Прихода је имала 43.013 Фор. и 14 новчића; од овога је потрошено 33.928 Фор. и 55 новч., у главннцу унето 6270, у закладу за нотпору хрватских књижевника 500 Фор., нтд. Од Матичине куће било је прихода 4076 Фор. и 17 новч., од тога је дато на књижевне сврхе 3000 Фор., а остатак уложен у амортизацијску главиицу зч кућу Матнчину.—Главннца сем куће игноси сгда 40.786 Фор. н 82 новч. На дугу и у готову за пренос за 1896. год. има 115 Фор. н 15 новч.— Закладе, којима „Матица“ рукује стоје овако: „Заклада за потпору хрв. књижевника и уметннка н њихових удовица н сирота“ нма сада 5768 Фор. и 62 новч. више 784*03 ФОр но нрошле године); заклмда гроФа Ив. Драшковпћа: 21.370 Фор. 54 новч. (више 462*64), заклада Душана Котура: 4421 Фор. н 39 новч.; заклада Адол га Вебера Ткалчића: 70 0 Фор. 91 новч. (внше 8*79 Фор.) и закдада Терезе Томашнћа: 500 Фор. За издање нар. песама нмају 2155 Фор. и 81 иовч. Матичнна закладшша за издање класика нзноси: 4845 Фор. и !>1 новч.; за издлње нревода новијих иесника: 1260 Фор. и 90 новч. (мање 94*77 Фор.». Од Клајићсве „Хрватске пјесмарицеи 1195 Фор. 86 новч. Сем овога „Матнца** нма у аокућанству н у књнгама још 18.300 Фор.