Delo

Д Е Л 0 546 <>ве је године о скупштини нзабран у госаодарски одбор Матпчпн за заменика Никола Андрић на место Вјенцеслава Новака. Друштво св. Јеронима. — Осем „1)ашсе“ за год. 1897. издало је друштво свЈеронима у Загребу ове књиге: „Хп ог Оозро<11па паке^а 1бпза Кпз1а како &а сеНг е\'ап§јеПз1а ор1зији“ од Георгија Хесера, с латинскога превео, а делом понравио и иопунио д-р Ј. Штадлер, сарајевски надбискуп, књ. II. (8-на, стр. 119. Књижарска цена 40 новчића). 2. „81Ш1е гЈ\'оНпјеи, орошепа т1а<1е21 ро 1>. Оећгт&и, Р. ‘УУмбеги 1 Е. Кепки. По немачком нрнредили Лад. Стржалковски и Ад. Хо-гман (8-на, стр. 60. Књижфска цена 10 новчиКа). 3. »Угасага К1ага14, нар. приповетка, написао Нван ЛепушиК (На 8-ни. Књижарска цена 30 новчиКа). КЉИЖЕВНОСТ Марија с Лопуда, — Под тим именом саопштио је „дубровачку приновијест“ Лујо С. АдамовиК у лБраствуц УП. стр. 104.-166., одакле је она н посебице оштампана (на 8-ни, 1. л и 63 стр.). „Пићгот1ки у броју 37. приказао је овај нови рад Дубровчанпна АдамовиКа, који је овим радом иоказао да поред научних радова уме да пише и белетристичке. „<>н наи у овој књижици изнашаД вели се изме!)У осталога у номенутом броју „Бићго\1ика“, „нознату дубровачку ирпиовијест о Маријн с Лопуда, којом су се служили многи сриски и талијански пјесници за своје саставке. II наш млади писац каже да јеон износи као див 1Н сиже нашијем дрчмскијем пјесницима, онако но народну како му је баба ириновиједала. То каже писац у скронности својој. А ми кажемо да нам је он пружио ириповијест у умјетничкој цјелини која прнмамљује евојом иучком иростотом. Он је онај стари заплет, који је свакоме Дубровчанину познат, знао обновити и изложити врло вјеШХО као нико до оада, премда су се на тај ш<сао ставл.ала многа врсна пера. У једну ријеч он нам је дао радњу у њезиној простоти лијепу. — А шго да кажемо о језику и начнну писања ? Ми имамо на уму опо што нам је више пута у разговору казаоједан врло умнн Србин (а чему да га не спо.ченемо? — г. Јосип Вулетић). Он мисли да је штета што хрватски књижевиици нознају њемачки јеЗик, јер да су тијем искварнлн гвој; а да је такођер штета што срнски кп.ижевници не нознлју талијанскога језнка, јгр кад би га познавали, онн бч језгровитостч ч ччстнни свога српскога језика нридодали гнпкогти лакоћу западног(романскога) начипа нисањл. Ове златне ријечи нашега пријатеља из Макарске налазс најсјајнију нотврду у радњн г. Адамовића. II до душе у н.ој је снојена чила језгровитост народног српског говора са лакоћом и елегаициј</м рекли бисмо са Финоћом - дубровачког нзраза. — Језик му је чпст н пробран, а цијела радњаобилује ријеткијем и драгоценијем ријечима из чистог народног извора. Ипак штампарске погрешке свједоче да је г. писац наетањен далеко од Београда, где је књига штампана. Тијем треба проттмачити кеке штампарске погрешке као н. пр. сирема мјеште: сарава. — Ова радња има за нас још једну знаменитост-. она нам даје вјерну слику дубровачког живота нрошлог вијека, п властеоског н кметског, па за Дубровчане она још може служити као монограФија нународољубне утјехе, а за ширу српску публнку као књига која открива њој слабо познати жнвот н одношаје дубровачке, познавањ • којијех врло је потребно и корисно — У то име нека је ова књига преноручена свакој српској кући, свакој српској књижннци, особито школској и И „Бранково Коло“ у 43. броју тонло преноручује ову књпгу. Историја Црне Горе. — Чнтамо у новинама, да је Ђор^е Поповић „у кратко извео“ и штамиао у књигу „.Историју Црне Горе*. Има ових 15 одељака: Илирија; Илири; Сеоба народа; Дукља; НемањиКи ; Балшићи ; Зета под дечпотима; Црнојевићи; Владике од разних братстава; Владика Данило Петрови1г. Владика Сава Петровић и владика Василије Нетровић ; Шћенан Мали; Бладнка Петар I. Петровић ; Владика Петар II. Петровић; Кнез Данило I. ПетровиК и кнез Никола I. Петровић. — Књига стаје 2 динара. Лекције из физике. —ПроФесор друге београдске гнмнасије Мнлан Д. ДукнК израдио је за своје ученнке у ннжој гимнасији „Лекције из физике* и штампао их уштампарији Петра К. Танаскови]1а. Стручњацн Ке свакако о овој новини школској изреКи суд. Требало је да-писац обрати пажњу у књизи и на језик и нравопис, п једном н другом има прилично замерака. — Кн.ига има 92 стране и 2 листа мале осмине, стаје дннар, а може се добнтн укњижариици Љубе ЈоксимовиКа. Писмени саставн. — „Бранково Коло“ јавља у 43. броју, да је књижарница Б. ВаложиКа ивдала нову књнгу „Писчсни састапи“, коју је за школу н народ израдио Д. Ј. ГЈугниковиК учитељ. Садржина је књиге: 1 На шта треба пазити при писању. 2. Приче и несме за писмена вежбања. 3. Писма у разним нриликама. 4. Шиљање новца н аманета иоштом. 5. Рачуни за исилату. 6 Признанпце (Јсвите, реверси). 7. Облнгације. 8. ПуномоКнја. 9 Уговори. 10 Тапије. 11. Препоруке, Јверења, упутнице. 12. Молбе. 13. Тужбе н идговорн на њих. 14. Телеграми. 15. Огласи. 16 Тестаиенат. За сваку од овнх врста писмених састава изнета су нотрсбна објашњења о том кад н како се иншу; а по том је изнето повишс примера или нрегледа таквих, каквн се иишу у разним прнлнкама. Прегледа таквнх има у књизи око 90. У нрвим одел.цима норед најглавннјпх унустава