Delo

1) Е Л Е 111 К Е 547 о правилнма, која треба знати при писању има још око 5п вежбања врло подеопих за Ј>аке основне школе. Књига стаје пола динара. Књиге за народ. — Недавно су нзишле онет две свеске „Књнга за иарод"* што нх издаје „Матица Сриска“ о трошку нлеменпге задужбнне Петра Коњсвића, и то: св. 62. у којој је Ст. Манузића прнповетка »Нсједнака бра!>а“ и св. 63. у којој су „Приче из Егннта“ од Мите Нешковнћа. Свакој је свесци ове библнотеке иена 1 1 новчића. Критачкк данк. — Пера Манојловић вшпи контролор железннчке днрекције саставиоје но теорнјн д-ра I*. Фалба на картону „/»«.\ен,\ар критичких дана* за ГОД. 1897. Дани, за које може бити вероватноћа да ће надати киша или снег, истакнутнјим цифрама штампанп су. Календар је овлј штампан штампарији С. Хоровнца, а нздала га је кн.нжарница В. Валожнћа- Стаје 20 парадинарских. Зетски Митронолит Даннло I. — Штамнана је књига „Зетскн мнтрополит Данило I. п ослобо!)ен.е Црне Горе“ (одломак из српеке историје XVIII векаћ коју је напнсао Гргур Јакшпћ, а наградила општина бео градска стотнном динара по нрепоруцп Академијског Савета. Штампанаје у штампарији Д. Димитријевића, а нма 76 страна на осмипи. — У овој књпзн најкарактеристичнпјн је предговор; у њему нам писац нзносп ујдурме које је морао унотребнти пишућп ову расправицу Д1 би је хтео реФерент -— П.Срећковић — препоручитп за награду. Куриозно свакако! Трн листића. — У штампарији Петра Танасковића у Београду штампана је кн.ижица под именом Три листиКа; у њој су три нрииовечице из; шнаескога, персијског и берлинскога живота. Преводилац се потиисао са-Х. II.; имена пишчева, нитц с кога је језика нреведено, нема. — II ми, као и „Бранково Коло“ не разумемо ни укус ни намену преводиочеву, чнм је хтео да обогати српску књижевност. Сриско-талијанека граматика. — У српским далматинскнм листовима читамо кн,ижевни оглас, којим јавља Пнкшо 'Б. Нванвовић нз Дубровннка: да штампа у Задру „Прву српско-италнјанску граматнку“ наменивши је у првом реду учитељима. Имаће два дела. Први део стаје ‘горннту. а оба за претплатнике Г80 ч>ор. Имена претнлатиика и новац вал.а послатп књижарннци 8с1кт1е1<1а у Задру. На крају другога дела биће штампана имена претплатинка. Ручни рад.— Београдскн учитељ Јован С. .Јовановић позива на претнлату на кн.игу „Ручни ра.\ у мушкој школи с иоигедом на ирактичну примену обучаваи.а ученика и снабдевање школских радионица." Кн.ига ће имати пст одељава: историјски део; теорноирактични део; упуство за рад у радионнци шведскога слојда н спрему исте; технологија алатска и спрема материјала за рад. Изнеће пет табака велике осмине, а цена јој је два динара,- иретплагници добнвају беснлатно и „Нрплеле за ручни рада, којн ће се носебно штамиати и продавати по два динара. Нзићи ће око Божнћа. Иннн Корнин, Г»ан хрнагски.—Пз „Ујенса“ је носебно оштампана расправа РудолФа Хорвата под истакнутим натписом. У н,ој нам писац износи кратко, запимљиво и прегледн‘» живот и рад Ивана Корвина по најбољим пзворима. Сгаје 30 новчића. Француска читанка. — Бреди забележити, да је у Загребу штампао д-р Јулнје Адамовић „Ггапси.чкп сПапки 8 ћПјечкаша 1 гјеспјкош 7.л лмзе гахгебе 8ге4пјП1 §ко1а (Бес1пге8 сћо181ев 4е Ргап<;аЈ8 шобегпе)". Пма 275 страна на осмини, стаје Форинту и по. Градиво је разре1)еио према струкама. У првом су одсеку разговорн, приче и прииоветке, узето већином нз Б- Хига, Ал. Диме, А. Доде-а, П. Лоти-а итд.; у другом је штиво из геограФије н културе Француске ; у трвћем еу цртпце из Француске псторије, тако да се чптаоцу износи пред очн у главнпм цртама културиа слика Фраицускога народа; у четвртом је штиво из природних наука,- у иетом су писма ооична и узорна знаменнтих људи ; у шестом је мала збирка најобичнијих Француских пословица н лепих изрека нли мнсли знаменнтих људи; у седмом су најзад песме новијих Француских песника, међу којима су: В. Хнго, Лачартин, А. де Мисе н Фр. Копе. — Уз штиво пмају белешке, у којима су нротумачени свн тежи изрази и фразе, а на крају је књиге речннк, у коме се могу наћн све речи што се налазе у штнвнма. Међу нееме писац је Јврстио и нмшу песму »Косовка 1,евојка“ у иреводу А. д’ Аврнла (Ба 1»а1аШе <1е Ко^оуо, Рапв 1868); ме!)У историјске чланке унео је један о судбини града Сиска, што је написао У1сога1е <3е Са1х <1е 8аЈп1-Аутовг у делу Без рауз 8и<1-81ауеб. Дечја литература. — У последње време нзишло је у Хрватској неколико књига за децу, али као да се ннје нпшта њима добнло. М<4)У њима као да је још понајбоља књижица Драгутина Јована Г1 г г 1 V о 1 а г а г 1 V о1“ збпрка оригпналних поучних приповедака за одраслију младеж, али н она нема у <-ебц никакве пр.шлачностн, а уз то онет има доста имитацнје Јурковићеву раду. Томашићев превод Хердерових прпча „Б ј и 1ј 1с I с е“ нијс посве за нас, јер се у њнма осећа немачкп дух па и рђав ерпскијезик Обе су ове књижице нзишле у Загребу трошком књпжарнпце Супанове. Друга стаје 50 новчића. — У Карловцима је онет књижарница